IN MEMORIAM DENIS GARAGIC

Dobrodošli na moj blog. Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota. "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."

27.12.2008.

DENIS – SECANJA ZIVE ZAUVEK

 Na danasnji dan, pre 41 mesec, 27.07.2005.godine sahranjen je moj sin Denis Garagic. Moj sin, moj prijatelj, moj savetnik, moje sunce koje se zauvek ugasilo.

Ne, jos uvek ne verujem da je to istina. On je tako prisutan, uvek tu, uvek uz mene, u mojim mislima svakog trena… 

 

Na danasnji dan, pre 43 meseca, odnosno dva meseca pre njegove sahrane, 27.05.2005. godine, Denis je sedeo u kaficu «Kazan mahala» sa svojom prijateljicom Selmom. Imao je sa sobom stihove omiljene «Besmrtne pesme», uzeo je olovku i napisao Selmi posvetu na engleskom :

 

«SECANJA ZIVE ZAUVEK.

POSLE MENE SECANJA CE OSTATI»

 

Dva meseca kasnije, 27.07.2005.godine, Selma se zauvek oprostila od svog dobrog prijatelja Denisa, recitujuci mu poslednji put stihove koje je voleo.

 

Ta posveta je bila veliki sok. Videla sam je kod Selme, uramljenu na zidu, posle nekoliko meseci. Pricala mi je kako su nekoliko dana pre Denisove smrti, vracajuci se iz grada oko ponoci iz sveg glasa pevali “Omer beze”. Pricala mi je kako su cesto u drustvu razgovarali o smrti. Otkud mladima ta tema?

 

Denis je, kazu, uvek govorio : “Kad ja umrem voleo bih beli kovceg, voleo bi da mi zapalite svecu i proucite fatihu i nemojte plakati, ako me volite”.

 

Tu pricu sam cula kasnije, ali, kao da sam znala, zahtevala sam beli kovceg za mog sina, moju cistu, milu dusicu. Beli kovceg je stigao iz Visokog.

 

Kasnije sam se prisecala nekih detalja.

 

Pred odlazak na odmor, a da ispucam stari film u fotografskom aparatu, izasla sam na balkon gde je Denis pio jutarnju kafu da ga slikam. Okrenuo je glavu prema ulici i rekao “ma sta ces me slikati”. Kasnije mu se ta slika ipak svidela i trazio je jos kako bi dao svojoj skolskoj drugarici Almi.To je poslednja njegova slika, 16.06.2005.godine. Na toj slici je u majici u kojoj smo ga 23.07.2005.godine u teskom stanju na rukama izneli iz stana. 

 

Na odmoru u Podgori noc 23. na 24.06.2005.godine probudila sam se sa ruznim osecajem. Sanjala sam grozan san: ratno stanje, jedan lik iz serije “Crna hronika” me pokusavao ubiti, Denisa sam spasila noza podigavsi ga kroz prozor. San je bio isprepleten cudnim situacijama, strasan, pa sam ga zapisala. Vrativsi se s odmora, dala sam kolegici da procita. Tek, mnogo kasnije saznala sam da se lik iz serije, glumac, zove Rijad Ljutovic. Cudno, njegov broj telefona(071…) i mobitela (090…) nasal sam u Denisovom telefonskom dzepnom notesu!? Mesec dana kasnije, 23.07. Denisu je pozlilo, a noc 23. na 24.07.2005.godine proveo je na prijemu Interne klinike. Vise se nikada nije vratio kuci.

 

19.07.2005.godine Meho i ja smo slavili 30 godina braka, sami. Denis je otisao da i on slavi. Naime, tog leta je polozio sest ispita, vise nego potrebno za uslov upisa poslednje, 4-te godine engleskog jezika. Bio je neumoran, s lakocom je redovno upisivao svaku narednu godinu, nakon promene fakulteta (elektrotehnike). Prethodni dan Denis i ja smo zajedno birali poklon tati za godisnjicu braka. A meni je Denis poklonio buket cveca. Bio je to poslednji poklon tati i meni.

 

Bambus iz poslednjeg Denisovog buketa je jos uvek tu, na stolu, vec cetvrtu godinu.

 

A onda 23.07.2005.godine, subota

U gostima su bili Denisova baka (moja mama) i tetka (moju sestru od strica) sa malom Dankom: Denis ih je “preuzeo” na koridoru, na pola puta iz Slavonije. Pozvala sam ih da iskoriste vrele dane na lekovitom Panonskom jezeru. Ispricale su mi kako Denis svo vreme puta nije prestajao govoriti o svojim planovima u buducnosti, o diplomskom za koji je vec odabrao predmet kod jedne beogradske profesorice (Ivane Trbojevic), upisivanja studija nemackog koji je dobro govorio, o postdiplomskom, o kupovini stana…

 

Te subote smo bili svi u gradu, videle smo Denisa sa Selmom, ispred slasticarne “Pikolo mondo”. Popodne je osetio jaku bol i gusenje. “Mama, reci Igoru da me brzo vozi u hitnu”, mislila sam da se sali, kao sto je cesto znao. Nazalost, nisu otisli u hitnu, vec na Internu kliniku, gde diletanti Mario Krizic i Salih Azapagic nisu shvatili ozbiljno njegove tegobe.

 

Tog dana 23.07. oko 22,30 Igor je otisao na more, a oko 23,30 Denisa smo posle vracanja iz “klinicke smrti” na rukama izneli iz stana. Dok smo ga nosili niz stubiste stalno sam ga zvala da ne bi opet pao u sok iz kojeg smo ga tek povratili. Na moje «Deno», on je odgovarao «TU SAM».

Cesto cujem i razmisljam o te dve reci : TU SAM, TU SAM..., kao da je predosecao da vise nece biti tu, da se vise nikada nece vratiti u stan.
Suprug je celu noc na Internoj klinici bio uz njega. Denis mu je tada ispricao kako zna da je bio mrtav i da je video crne patke. Ipricao mu je i cudan san za kratko vreme dok je bio u soku (klinickoj smrti) : sanjao je novinski oglas o prodaji crnog auta – Pezo 406, za 50 KM. Hteo je nazvati da ga kupi Enisi, ali nikako nije mogao videti broj telefona koji treba nazvati.

Ranije te veceri desilo se jos nesto jako cudno.
Dok sam pakovala mladjeg sina na more, cula sam, gotovo pod prozorom ruznu pticu.
Ne znam kako je zovu, ali se secam da sam prvi put u zivotu cula tu pticu godinu dana ranijeam, tacnije 02.05.2004.godine. Nista mi taj zvuk nije znacio, a suprug mi je rekao : «ta ptica donosi smrt». Vec sutradan Denis mi je rekao : «mama, zvala je baka». Upitno sam ga pogledala da nastavi, a on posle duze pauze kaze : «deda je sad dobro, sam dise». Kako to «sam dise»? Onda mi je tek rekao da je moj otac nastradao i da je u komi. Vozio je bicikl, a jedan momak je jurio autom putem iz Silasa prema Tenju i naleteo na tatu. U 83-oj godini, izuzetno dobrog zdravlja, njegov organizam se borio 45 dana. Tata se nije probudio iz kome. Preminuo je u osjeckoj bolnici 17.06.2004.godine. Sada se secam i nekih komentara posle sahrane kako je Denis neobicno, jako, najvise plakao!?

Igor je na
moru proveo samo sledeci dan i noc.
Sa bratom se vise nikada nije video.

Spavaju li mirno Mario Krizic i Salih Azapagic? Spava li mirno Samira Hasic? A Fahir Barakovic?

 

Sjaj i beda UKC-a? Kako ono narod kaze? “Spolja gladac, unutra jadac”. Ova cetiri imena svakako svedoce o svoj bedi i jadu ove javne ustanove, o profesionalnoj etici zaposlenika iste. Ova cetiri imena nisu jedina, nazalost! Ima ih jos. Neverovatno je da mi cesto jave osobe sa licnim ruznim iskustvima i smrtnim ishodom “lecenja” njihovih clanova porodice! U jednom slucaju iz 2004.godine, cak je u pitanju isti diletant Interne klinike od vec pomenuta cetiri! Nije bez osnova moje misljenje da je UKC Tuzla crna rupa, jad i beda BH zdravstva. Najveci broj hvalospeva ovoj klinici je u stvari proizvod njihove sopstvene samohvale. A greske? E to kriju kao zmija noge.

Steta sto gradjani nisu uporni u trazenju istine i pravde za sve ucestalije greske u ovoj i slicnim  “slavnim” klinikama. Svaki zlocin treba biti kaznjen. Procesuiranjem i kaznjavanjem i ove vrste zlocina spasilo bi se mnogo zivota, pogotovo mladih ljudi koje ovi bedni diletanti tuzlanske Interne klinike odmah svrstaju u ovisnike, bez obzira na skolske simptome srcanog obolenja.

 

Datum 25. Ruzan datum. Evo samo par primera :

 

25.05.1995. – Kapija – zlocin nad zlocinima

25.07.2005. – Denis Garagic – zlocin tuzlanskog UKC-a

25.12.2005. – Damir Mujkanovic, mladi uspesni inzenjer kojem posle saobracajnog udesa u UKC-u

            nije uradjen snimak unutrasnjih organa. Intervencije posle nekoliko  dana bile su

            uzaludne. Jos jedan zlocin “ubica u belom”?

 

25.12.2008. – obesio se generalni direktor UKC-a Nedret Mujkanovic. Zasto? Cudno.

                        Zao mi je sto nije docekao sudjenje povodom moje tuzbe.

 

Iz UKC-a nikada nismo dobili odgovor na nas zahtev o sprovodjenju interne istrige. Nikada nismo dobili rezultate rada komisija povodom Denisove smrti. Zasto? Da li zbog ptice grabljivice, kobca, kako zovem Muminhodzic Kasima? Kaze Kasim : “ne mozemo mi svakog slati na ultra zvuk”. Pacijent sa teskim kardioloskim simptomima je “svako” za ultra zvuk? Ili nije Kasimov privatni pacijent? Ni prijatelj? Ni stanacki kolega? Kaze Kasim da ce javno saopstenje (o pogresnoj dijagnozi), na kojem smo insistirali, njima (UKC_u) biti “omca oko vrata”. Ma nemoj, Kasime? Dakle, priznanje?! Vidi se iz teksta da su pazljivo birane reci kako bi izbegli “omcu oko vrata”. Cudna koincidencija.

 

«Sve sto se jednom desi, ne mora se nikad ponoviti. Ali, sve sto se desi dva puta, desice se sigurno i treci put.»
(Paolo Koeljo - «Alhemicar»)

 

Pravda? Cekam je … mora doci. Iako je spora, ipak je dostizna!

Samo se treba naoruzati… strpljenjem.

 

 

Dugujem posebnu zahvalnost Denisovom skolskom drugu (Elektrotehnicka skola) Kristijanu S. koji se potrudio da ovaj snimak, 15-tni prilog iz emisije BNTV “Crno na bijelo” od 26.09.2007.godine postavi na you tube kako bih ga mogla pokazati uz sve ostale dokumente koji svedoce o tragediji jednog mladog coveka iz Tuzle, mog sina Denisa. 

Pravda za Denisa 1i 2

25.12.2008.

MRZIM 25 - ti

 

Mrzim svaki 25-ti datum u godini.

Mrzim broj 25, mrzim ga od 25.jula 2005.godine.

Mrzim dan 25-ti kad moj sin zauvek ode od mene, od tate, od brata, od rodbine, od prijatelja…

Dok ovo pisem, u ovo doba pre 41 mesec, srce moga sunca je  jos uvek kucalo.

A imao je samo 25 godina.

 


I voleo je praznike.

Voleo je obilaziti drugarice i drugove za bajrame, bozice, voleo je otici na ponocku…

 

Voleo je poeziju i tuzne melodije, posebno “Zajdi, zajdi jasno sonce”.

Voleo je “Besmrtnu pesmu” i Radetovu izvedbu stihova “Cekaj me”…

 

Cekaj me sine moj, ja cu sigurno doci …

 

Za prvu godisnjicu 25.07.2006. godine Bukovcicem, mestom vecnog Denisovog pocivalista, razlegli su se tuzni zvuci klarineta sa Denisovom omiljenom melodijom “Zajdi, zajdi…"


 

 

22.12.2008.

UBICE U BELOM (UZ BLAGOSLOV DRZAVE?)

Ubijajali su nas u ratovima, ubijali su nas i jos uvek ubijaju na ulicama, u tranvajima, u stanovima, u skolama… ubijaju nas non – stop na svakom mogucem i nemogucem mestu, od ruke svake naizgled normalne osobe. Ubijaju nas uglavnom bez adekvatne kazne.

 

U poslednje vreme sve cesce nas ubijaju i oni koji bi TREBALO DA NAS SPASAVAJU I LECE! UBIJAJU NAS I DOKTORI!  Sto je jos gore : ubijaju nas doktori uz BLAGOSLOV DRZAVE!

Ne verujete? Kada je pokrenuti proces zavrsio presudom za nesavesno lecenje, za smrt pacijenta zbog nemara, neznanja, bahatosti, sujete, nedavanja mita…?

 

Tuzioci, sudije i sudski vestaci stite “elitu” u belom iz prijateljskih, porodicnih, stranackih, te “ja tebi – ti meni” ili “vrana vrani oci ne kopa” razloga.

 

Ako eventualno i bude pokrenut sudski postupak, on ce po pravilu trajati godinama.

Bosna i Hercegovina je na svim poljima pala na dno, u kaljugu iz koje ce se tesko izvuci. Korupcija i kriminal vlada u svim segmentima drustva, nazalost i u onima koji treba da je suzbijaju i kaznjavaju, pa ne cudi apatija gradjana ove drzave. Umesto da izadju na ulice i svakodnevno se bore protiv ove kuge, gradjani cute i trpe. Zasto? Kristalno je jasno da je ovde moral, etika i profesionalnost na dnu dna! A Evropa, sta to bi? Daleko je BiH od Evrope, predaleko…

 

Tragicni slucajevi lekarskih greski i nesavesnog lecenja nase gradjane bas i ne interesuju mnogo, sve dok im neki ubica u belom ili “doktorka smrt” ne pokuca na vrata. Najvise mrzim ono “bog je tako hteo”, kakav bog? Djavo, djavo u belom je tako odlucio! Prokleti da su svi izrodi Hipokratovi!

Cast retkim izuzecima. Rekla bih : u svakom kukolju se nadje i poneko zrno zita. Zalosno, ali je tako.

Prezentiracu samo par primera ubica u belom ili doktora “smrt” koje sam ja zapazila u stampi (samo u poslednje vreme), STRASNO je to.

In memoriam Denis Garagic Tuzla TVTK 2000

1. Garagic Denis, moj sin, koji je preminuo 25.07.2005.godine na Internoj klinici UKC Tuzla zbog nemara, nesavesnog lecenja i POGRESNE DIJAGNOZE cak 4 lekara – diletanta (tri ekipe od 23. do 25.07.), cetiri Hipokratova krivokletnika :

 

-         Mario Krizic i Salih Azapagic (prvi dan),

-         Samira Hasic (drugi dan),

-         Fahir Barakovic (treci dan).

 

“SAN”, 22.08.2007.godine

  

2. Svjetlanu Zukic, mlada zena iz Sarajeva koju je usmrtila  Amila Cvijetic – Koldzo, u medijima prozvana “doktorka smrt”.  Sutra, 23.12.2008.godine nastavlja se sudjenje ovoj Hipokratovoj krivokletnici : “SAN”, 17.09.2008.godine


   "SAN", 27.11.2008.godine

http://img117.imageshack.us/my.php?image=san271108sudjenjedoktormh9.jpg

U ovom slucaju postoji jedna, jedina, NEPOBITNA CINJENICA : pacijent Svjetlana Zukic i beba   su bile potpuno ZRAVE do pojave, odnosno „intervencije“ Amile Cvijetic-Koldzo, “doktorke smrt“.
S obzirom da je poznato kako (ne)radi pravosudje u BiH,  moze li na kraju ispasti da je pacijent „kriv“? Kod nas je SVE MOGUCE.

 

  Vise na blogu Svjetlanine sestre : “Moja sestra Ceca” :


  
http://gordanasi.blogger.ba/

 

3. Jasmina Bratic, tragican slucaj mlade zene iz Mostara : “Dnevni avaz”, 09.09.2008.godine

4. Anica Anic, tragican slucaj iz Zenice : «Dnevni avaz», 16.09.2008.godine

5. Vidosava Blagojevic, jos jedan tragican slucaj iz Zenice : «Dnevni avaz», 06.10.2008.godine

 

  6.Slavisa Kandic, jos jedna greska lekara UKC Tuzla : “Nezavisne novine“,  04.11.2008.godine

  http://www.nezavisne.com/hronika/vijesti/31580/Hirurg-osumnjicen-za-smrt-  pacijenta.html

 

JOS “BISERA” IZ BH ORDINACIJA :


 7. Sarajliji ranu napali crvi : «As»,. 13.06.2008.godine

 8. Istraga protiv sarajevske lekarke : «SAN», 13. i 14.09.2008.godine

 

 9. Dete s napadom gusenja cekalo karton pola sata-Zenica : “AS”, 27. i 28.09.2008.godine


10. Naldi Hrvast iz Sarajeva godinama “lecili” epilepsiju : “Express”, 30.10.2008.godine

 

 “SAN”, 01-11-2008 02:00
Ljekarskih grešaka ima, ali ih niko ne prijavljuje
   
Pogrešno postavljena dijagnoza, propisani pogrešni lijekovi, primijenjena neadekvatna terapija… Operacija uspjela, pacijent podlegao. Iako pritužbe na nesavjestan rad ljekara u Bosni i Hercegovini nisu rijetkost, iz kantonalnih ljekarskih komora FBiH upozoravaju da se nezadovoljni pacijenti ili članovi njihovih porodica rijetko kada odlučuju prijaviti slučaj, dok u Komori doktora medicine RS-a prije završetka godišnjeg izvještaja ne žele iznositi nikakve podatke.

Pogrešan pristup
Praveći paralelu između ”čaršijskih priča” i prijavljenih slučajeva, Braco Hajdarević, predsjednik Ljekarske komore Hercegovačko-neretvanskog kantona, za ”San” izražava ogorčenje zbog, kako kaže, neargumentovanog pristupa ovom vrlo osjetljivljivom području.
- To stvara izuzetno ružnu sliku jer se iskorištava nečija tuga. Ja ne kažem da ljekarskih grešaka nema, ali se ljudi prije odlučuju da slučaj plasiraju u medije, nego da ga prijave nadležnom etičkom komitetu. U našem Etičkom komitetu bilo je slučajeva da ljudi dođu prijaviti neki nemar, ali onda kada trebaju dati svoje podatke, od svega odustaju. I zbog toga se kod nas ne vodi niti jedna provjera nekog lječničkog postupka, osim ona koju sam ja sam samoinicijativno zatražio - kaže Hajdarević.
On pri tome napominje da je na pojavu većeg broja tužbi bitno uticalo i nepostojanje sistema naknade štete, jer oštećeni smatraju da će, nakon pozitivnog završetka krivičnog postupka, lako ostvariti odštetni zahtjev.
- Zbog toga se ne obraćaju nadležnoj komori ili ministarstvu zdravstva da ispita neki slučaj, već preko krivičnog postupka pokušavaju doći do naknade. Međutim, ti sporovi obično dugo traju i imaju neizvjestan ishod - kaže on.

Oduzimanje licence
Inače, po osnovu liječničke greške postoje četiri vrste odgovornosti, disciplinska za ograničenje ili oduzimanje licence koju propisuju nadležne ljekarska komore, građanska, odnosno naknada štete, krivična i prekršajna, a koja podrazumjeva novčanu kaznu za manja oštećenja, mada njihova praktična primjena nije zabilježena u BiH.
Ni Etički komitet Ljekarske komore Kantona Sarajevo, kako saznajemo od predsjednika Slobodana Loge tokom ove godine nije zaprimio niti jednu prijavu.
- Za vjerovati je da se greške dešavaju i svaki građanin je slobodan da prijavi bilo kakvu neprijatnost ili nešto za šta smatraju neprimjerenim u odnosu doktor i pacijent. Međutim, kod nas ljudi još uvijek nisu stekli takvu naviku - kaže Logo za ”San”.
V.Tatić

Kaznene mjere
Prema Krivičnom zakonu FBiH, doktor koji primjeni očito neprikladno sredstvo ili očito neprikladan način liječenja ili ne primijeni odgovarajuće higijenske mjere, zbog čega prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja neke osobe, kažnjava
se zatvorskom kaznom do tri godine, a ako to učini iz nehata kaznom zatvora do jedne godine.

http://www.san.ba/index.php?id=4020

 

Ovo je samo deo “bisera” iz BH, odnosno federalnih ordinacija. Ima jos, naravno, samo sto se CUTI, a prica se tamo gde ne treba, na sedeljkama. Treba javno govoriti i pisati na adrese odgovornih, ako takvih uopste ima u ovoj drzavi sto se zove Bosna i Hercegovina, posebno u ovom gradu sto se zove Tuzla. Treba i oni (odgovorni) da ZARADE svoje (vrlo dobre) plate, zar ne?

Pa… nastavimo… cutati…


Doktori ,sestre.... banda nezainteresovana i bahata....

.

Greske ljekara


Hipokratova zakletva

.
20.12.2008.

I OPET… KOLIKO KOSTA ZIVOT?

Prosla je jos jedna godina, treca, u cekanju istine i pravde. Drzavna institucija zaduzena za kontrolu rada pravosudnih organa ni da mrdne…

Prosla je godina od moje prituzbe - prijave protiv tuzilaca  TK Iveljic Ive i Koval Slavena, a VSTV jos cuti.

U medjuvremenu predsednik VSTV-a Branko Peric odlazi na (“zasluzeno”?) novo radno mesto, a duznost novog predsednika preuzima Milorad Novkovic.

 

16.08.2008.godine, ponovo na Denisov rodjendan, upucujem novo otvoreno pismo – urgenciju VSTV-u, na ruke predsedniku Novkovicu. Ponovo je i dzambo plakat ispred “Merkatora” sa Denisovom slikom i pitanjem :


“I opet… Koliko kosta zivot? A istina i pravda?”

 I opet… cekam… dokle?

__________________________________________

Garagić Nevenka

Novo naselje Solina 37

(Rate Dugonjića br.4)

75000 Tuzla

e-mail: nevenkagaragic@yahoo.com

tel.         035-267-421

GSM :   061-722-161

 

 

Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH

Kraljice Jelene 88

71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina

n/r Predsjedniku VSTV-Milorad Novković

                                     

Broj predmeta  UDT : 5453/07

 

OTVORENO PISMO – URGENCIJA

 

Poštovani gospodine Novković!

 

Pre tacno godinu dana, 16.08.2007.godine, ovako sam zapocela otvoreno pismo – pritužbu Vašem prethodniku Branku Periću, a protiv tužilaca Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla, Ive Iveljića i Slavena Kovala, zbog nesprovođenja istrage protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla.

 

Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, odnosno greške u proceni stanja pacijenta od strane lekara Interne klinike UKC-a Tuzla, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine, nakon trodnevnog boravka u prijemnom prostoru pomenute klinike, takozvanoj dnevnoj bolnici. Prijavljeni tužioci NISU saslušali ni jednog svedoka, niti su uvažili elemente KRIVIČNOG DELA iz predočenih dokaza. Iz istih je nesporna POGREŠNA DIJAGNOZA, a zbog koje mom sinu nije BLAGOVREMENO pružena adekvatna STRUČNA pomoć. Aneurizma aorte se leci HITNOM hirurškom intervencijom, što lekari Interne klinike nisu znali, odnosno nisu hteli znati jer im je rečeno da se radi o teškom kardiološkom slučaju. Svojim nesavesnim i neprofesionalnim radom Ivo Iveljić i Slaven Koval štite kriminalne radnje, a meni uskraćuju pravo na pravično suđenje. Nažalost, novi Krivični zakon ne dozvaljava privatnim licima krivične tužbe. Zato očekujem da VSTV postupi po zakonima ove države.

 

Za proteklu godinu dana od VSTV-a, odnosno Vašeg prethodnika, odnosno Ureda disciplinskog tužioca (u potpisu Anđelko Marijanović, Glavni disciplinski tužilac) dobila sam samo Potvrdu prijema pritužbe datirane 16.08.2007.godine, primljene 17.08.2007.godine, a ista je pod brojem predmeta UDT 5453/07 od 23.08.2007.godine. Uz potvrdu prijema dostavljen mi je i primerak brošure, citiram : “koja nudi vrlo korisne informacije o disciplinskim procedurama i može pomoći da razumijete Vaša prava, ali i način postupanja UDT-a po Vašoj pritužbi”.

 

Svoja prava znam (kao i obaveze), a “korisne informacije” oštećeni građani mogu naći na internet stranici VSTV-a. Pomenuta brošura može oštećene građane samo odvratiti od namere da kod vas traže “svoja prava”, s obzirom na komotne, dugogodišnje rokove rešavanja pritužbi koje navodite u istoj. Pritužbe na rad sudija i tužioca u Bosni i Hercegovini se tako otežu u nedogled, pa nije ni čudo da ih je sve manje (sigurno ne zbog savesnijeg rada sudija i tužioca). Iznimku u ažurnosti VSTV-a čine “teški” slučajevi nesavesnog rada kao na primer zloupotreba službenog vozila u privatne svrhe (Slaven Koval). Da nije žalosno, bilo bi smešno.

 

Nemam nameru ponavljati razloge i detalje pritužbe, sve je jasno iz obimne dokumentacije koja je dostavljena pre godinu dana, samo želim Vas lično podsetiti na predmet koji Vaš prethodnik nije završio. Očekujem da se lično angažujete i ubrzate istražne radnje, te zahtevate od Kantonalnog tužilaštva TK sprovođenje istrage po službenoj dužnosti i podizanje optužnice protiv JZU UKC, odnosno lekara odgovornih za smrt moga sina Garagić Denisa. Dokazi su jasni i nesporni, samo je pitanje koliko su pravosudni organi Bosne i Hercegovine u službi svojih građana, prava i pravde.

 

Na kraju krajeva, postoji sud pravde i van ove države. Stoga, molim da što pre donesete odluku na pritužbu, kako bih mogla  ispoštovati proceduru . Jasno Vam je da nemam poverenje ni u Vašu instituciju, jer poznato je da “riba od glave smrdi”, što znači, tužioci i sudije su nam upravo onakvi kako im dozvole nadređeni (VSTV), zar ne? Samo idealisti veruju da ovoj državi njeni građani nešto znače. Ja ne verujem, iz iskustva, nažalost.

  

U prilogu dostavljam :

 

  1. Kopiju otvorenog pisma - pritužbe od 16.08.2007.godine,
  2. Opomenu pred tužbu br.01/4-14-1-3327/07 od 29.07.2007.godine upućenu na ime Garagić Denisa od strane UKC-a (koja dokazuje svu drskost i sigurnost UKC-a u pruženu podršku kriminalu od strane tužioca i sudskog veštaka Zdenka Cihlarža),
  3. CD – snimak 15-minutnog priloga BNTV sa izjavom tadašnje direktorice Interne klinike Nade Pavlović Čavić kako (NI)su “učinili sve” i kako “svako mora od nečega umreti”. Nebulozniju izjavu ne bi dala ni potpuno nepismena osoba. Pa kako su doktori mogli učiniti “SVE” što je u njihovoj moći kad su potpuno promašili dijagnozu? U UKC-u Tuzla je, očito, svašta moguće!

P.S. I ovo otvoreno pismo, kao i prethodno dostavljam medijima.

                            

S poštovanjem !           

  

                                                                      Podnosilac pritužbe :

 

                                                             _____________________________                  

Tuzla, 16.08.2008.god.                         Nevenka Garagić, rođ. Manojlović

(Denisov 29. rođendan)

 

  

 

18.12.2008.

SLAVEN KOVAL - KO JE TO?

Na stranici VSTV-a pise :


"Sudije i tužioci moraju odrzavati visoke standarde"

"Propust u primjeni profesionalnih i etičkih normi slabi i dovodi u opasnost povjerenje javnosti u pravosudni sistem. Vijeće je osnovano između ostalog i zato da osigura da sudije i tužioci obavljaju svoje službene dužnosti na način koji je u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima. U Zakonu je data detaljna lista sa više od 20 disciplinskih prekršaja koje sudije i tužioci mogu počiniti ukoliko se on ili ona ponaša na način koji nije u skladu sa minimumom profesionalnih i etičkih standarda kako propisuje Zakon. Kada se sudija ili tužilac ponaša na takav način, princip odgovornosti zahtijeva disciplinski postupak i nakon utvrđivanja disciplinske odgovornosti sudije ili tužioca izricanje disciplinskih mjera."
 

Da li bas sve funkcionise kako pise?

 


Kako li ce zavrsiti “odrzavanje visokog standarda” u radu tuzioca Koval Slavena, doskorasnjeg vrsioca duznosti Glavnog tuzioca Tuzlanskog kantona, pa onda zamenika Glavnog tuzioca TK Cosic Sesenama?

 

Zna se kako! Zavrsice se onako kako to obicno kod nas biva : ZATASKAVANJEM.
Cudi jedino da nije zataskana i onaj "sitni" prestup zbog koje disciplinski tuzilac VSTV-a vodi postupak protiv Kovala - upotreba sluzbenog auta u privatne svrhe. Doduse, disciplinski postupak jos nije okoncan, bar nije objavljeno, tako da jos uvek postoji mogucnost da se tuziocu “progleda kroz prste”. A zasto kazem “sitni” prestup? Ime Koval Slavena se bas ucestalo spominje u kojekavim cudnim i za poziv koji obavlja, skandaloznim okolnostima. Slucajno? Sumnjam. Bilo bi to previse “slucajnosti”. Kakogod, bio on sankcionisan ili ne, BH pravosudje je svakako izgubilo poverenje gradjana, a na evropskoj lestvici zauzima visoko mesto po korumpiranosti, rame uz rame sa politicarima i zdravstvom.

 

Zanimljiva je izjava Glavnog tuzioca TK Cosic Sesenama povodom ocene prijavljenih kandidata za 2 mesta njegovih zamenika : svi kandidati od njega su ocenjeni odlicnom ocenom! Bravo Cosicu! Sve ide po ustaljenoj praksi (narode, verujete li vise svojim ocima, ili Cosicu?).

SVI ZADOVOLJAVAJU «visoke» kriterijume VSTV-a. Cak i Slaven Koval, za kojeg samo ja znam tri brljotine :

 

  1. Prijava za koristenje sluzbenog vozila u privatne svrhe,
  2. Moja prijava,
  3. Prijava za slucaj 14-ogodisnje devojcice... 

Pozabavicu se malo “likom i delom” ovog, po Cosicu “odlicnog” kandidata, za kojeg je VSTV ipak odlucilo da NE ZASLUZUJE ponovo mesto zamenika.

 

  1. “Tuzlanski list”,         13.01.2008.
  2. “Tuzlanski list”,            ….  2008.
  3. “Dnevni avaz”,          22.10.2008.
  4. “SAN”,                    23.10.2008.
  5. “Tuzlanski list”, 25. I 26.10.2008.
  6. “Dnevni avaz”,          16.11.2008.
  7. “Dnevni avaz”,          18.11.2008.

 FTV- «60 minuta» :

 

-          20.10.2008.-269.emisija - Skandalozno - tuzlanski tužitelj Slaven Koval seksualno uznemiravao četrnaestogodišnju djevojčicu (u prvim minutama)

 

-          03.11.2008.-271.emisija - Tužilac Slaven Koval iz Tuzle demantira sam sebe i tvrdi da nije uznemiravao 14-godišnju djevojčicu iz Srebrenice (od 15-e minute)

 

http://www.rtvfbih.ba/loc/template.wbsp?wbf_id=10&parentID=2&section=tve

 

 

Originalan snimak razgovora sa autorom priloga za 60minuta koja je emitovana dana 20.10.2008.godine

http://video.google.com/videoplay?docid=3861852369513252361

  

Tuzilastvo TK, 23.10.2008.

http://www.tuzilastvotk.com.ba/indexb.php?xnewsaction=fullnews&newsarch=102008&newsid=3


Tuzlalive.ba : 

1.

Tuzlalive.ba, 11.01.2008.

VSTV: GLAVNA RASPRAVA O TUŽBI PROTIV SLAVENA KOVALA KRAJEM JANUARA

http://tuzlalive.ba/arhiva/vstv-glavna-rasprava-o-prijavi-protiv-slavena-kovala-krajem-januara/

 

2.

Tuzlalive.ba, 12.03.2008.

KOVALU IZREČENA KOREKTIVNA MJERA, ALI NIJE OBJAVLJENA

http://tuzlalive.ba/arhiva/kovalu-izrecena-korektivna-mjera-ali-nije-objavljena/

 

3.

Tuzlalive.ba, 15.10.2008.

VSTV: SUTRA INTERVJUI SA OSAM KANDIDATA ZA ZAMJENIKE GLAVNOG KANTONALNOG TUŽIOCA U TUZLI

http://tuzlalive.ba/arhiva/vstv-sutra-intervjui-sa-osam-kandidata-za-zamjenike-glavnog-kantonalnog-tuzioca-u-tuzlie/

 

4.

Tuzlalive.ba, 21.10.2008.

NAPASTVOVANJE DJEVOJČICE U BISTARCU: SASLUŠAN ZAMJENIK GLAVNOG TUŽIOCA SLAVEN KOVAL

http://tuzlalive.ba/arhiva/napastvovanje-djevojcice-u-bistarcu-saslusan-zamjenik-glavnog-tuzioca-slaven-koval/

 

5.

Tuzlalive.ba, 22.10.2008.

ISTRAGA I DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV SLAVENA KOVALA

http://tuzlalive.ba/arhiva/istraga-i-disciplinski-postupak-protiv-slavena-kovala/

 

6.

Tuzlalive.ba, 23.10.2008.

TUZLA: KOVAL NIJE OSUMNJIČEN, ALI POSTOJE INDICIJE

http://tuzlalive.ba/arhiva/tuzlav-koval-nije-osumnjicen-ali-postoje-indicije/

 

7.

Tuzlalive.ba, 24.10.2008.

KOMENTAR: POLJULJANI STUBOVI DEMOKRATSKOG DRUŠTVA

http://tuzlalive.ba/arhiva/komentar-poljuljani-stubovi-demokratskog-drustva/

 

8.

Tuzlalive.ba, 07.11.2008.

ODGOĐEN IZBOR ZAMJENIKA KANTONALNOG TUŽITELJA

http://tuzlalive.ba/arhiva/odgoden-izbor-zamjenika-kantonalnog-tuzitelja/comment-page-1/

9.

Tuzlalive.ba, 12.11.2008.

VSTV: SUTRA ODLUKA O ZAMJENICIMA GLAVNOG TUZLANSKOG TUŽITELJA

http://tuzlalive.ba/arhiva/vstv-sutra-odluka-o-zamjenicima-glavnog-tuzlanskog-tuzitelja/

 

10.

Tuzlalive.ba, 20.11.2008.

VSTV: RADOVANOVIĆ I ĆAĆIĆ IZABRANI ZA ZAMJENIKE GLAVNOG TUZLANSKOG TUŽIOCA

http://tuzlalive.ba/arhiva/vstv-radovanovic-i-cacic-izabrani-za-zamjenike-glavnog-tuzlanskog-tuzioca/

 

 

Nezavisne novine, 20.10.2008.

http://www.nezavisne.com/novosti/hronika/Zamjenik-tuzioca-saslusan-zbog-napada-na-djevojcicu-30924.html

 

Zamjenik tužioca saslušan zbog napada na djevojčicu

Datum: 20.10.2008 19:22
Autor: Jasmina Šarac

«TUZLA - Slaven Koval, prvi zamjenik glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli, saslušan je juče u MUP-u Tuzlanskog kantona (TK) u okviru istrage o napastvovanju Umije M. (14) u Bistarca kod Lukavca, gdje ju je nepoznati muškarac uhvatio za ruke i pokušao uvući u automobil.

Iako još nema osumnjičenih za taj napad, koji se dogodio 24. septembra oko 19 sati ispred kafane "Leo" u Bistarcu, Koval odgovara opisu koji je djevojčica dala policiji, saznaju "Nezavisne".

Koval je saslušan u svojstvu svjedoka, jer je te večeri u kafani "Leo" bio u društvu tuzlanskog radiologa Dragana Obrenovića.

Oni su, tvrdi Koval, kafanu napustili desetak minuta prije nego što je policijska patrola, poslije prijave Umije M., došla u objekat.

Djevojčica, koja je nakon napastvovanja doživjela akutni stres, zbog čega je tražila pomoć psihologa, kaže da je, prolazeći pješice pored kafane, čula da su se vrata zalupila i da je neko izašao iz kafane.

Kaže da je vidjela starijeg, nižeg muškarca, u crnoj kožnoj jakni i teget hlačama.

"Išao je za mnom, ali sam mislila da ide svojim putem. Uhvatio me za duksericu, otimala sam se i govorila mu da me pusti, a on me stalno vukao i govorio: 'Hajde sa mnom'", ispričala je Umija M. i istakla da se uspjela istrgnuti.

Međutim, kada je namjeravala preći ulicu nekoliko metara dalje, autobus i kamion su se mimoilazili, tako da je morala sačekati, što je napadač iskoristio, uhvatio je za ruke i ponovo vukao prema objektu. Djevojčica se opirala, ali ju je on uvjeravao "da će joj biti bolje".

"Onda je iz objekta izašao neki muškarac koji je išao prema nama i govorio: 'Pusti je, zar ne vidiš da je dete', a ovaj je odgovorio: 'Neka, šta fali'. Taj čovjek mu je još jednom ponovio: 'Pusti je', a kad se ovaj izderao na njega, udario ga je i napadač je pao. Ja se nisam mogla pomjeriti. Taj što me spasio mi je rekao: 'Idi, ako ustane ja ga ne smijem ponovo udariti'", ispričala je Umija M., koja posljednjih mjesec dana ne smije hodati sama.

Koval negira optužbe da je napao djevojčicu, ali kaže da zbog neugodnosti u kojoj se našao, više neće posjećivati kafanu "Leo", u kojoj je inače bio čest gost.

"Da me neko udario i oborio, morala bi ostati makar modrica. A ja sam dan kasnije čitav dan radio sa kolegama Draganom Radovanovićem i Šesenamom Ćosićem, jer smo imali razgovore za prijem pripravnika. Uopšte ne znam da odgovaram opisu koji je djevojčica dala", kaže Koval.

Iako je Koval juče saslušan u svojstvu svjedoka, glavni kantonalni tužilac Šesenam Ćosić je potvrdio da postoje indicije da je on počinitelj.

"To su samo indicije. Slučaj je pri kraju, mada ga zvanično još nismo dobili. Ali, mi ćemo to u toku sedmice proslijediti Federalnom tužilaštvu pa neka oni odluče", izjavio je Ćosić.

Koval pojašnjava da je za njega, kao tužioca, upitno i postojanje krivičnog djela.

"Radnja hvatanja za ruku i ta rečenica ne bi imala osnova, nema dokaza. Ako je bila neka borba, možda bi se moglo nešto tražiti, ali je to je vrlo klizav teren", konstatovao je Koval.» 

Nezavisne novine, 21.10.2008.

http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Djevojcica-zatrazila-pomoc-ljekara-30978.html

 

Djevojčica zatražila pomoć ljekara

Datum: 21.10.2008 19:43
Autor: Jasmina Šarac

«TUZLA - Definitivno je on taj. Sigurna sam da me on napao i vukao me, nudio da mi bude fino, izjavila je Umija M. (14) nakon što je u medijima vidjela fotografiju Slavena Kovala, zamjenika glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli.

Koval je prekjuče u MUP-u TK saslušan u svojstvu svjedoka, mada postoje indicije da je on 24. septembra ispred kafane "Leo" u Bistarcu kod Lukavca napastvovao četrnaestogodišnjakinju.

Djevojčica je, nakon što je vidjela Kovalovu fotografiju, ponovo doživjela jak stres, zbog čega je juče zatražila pomoć ljekara.

Kaže da se boji od noći kada je napadnuta, te da je već nekoliko puta zbog tegoba zatražila pomoć ljekara.

U okviru istrage inspektori seksualnih delikata MUP-a Tuzlanskog kantona (TK) Lejla Životić i Muhamed Jakubović, Umiji M. su predočili foto-album u cilju prepoznavanja napadača, ali među fotografijama nije bilo Kovala.

U tom foto-albumu najstariji je bio Branko Mijatović zvani Ševo, na kojeg je djevojčica, zbog sličnosti, uperila prst, ali kada ga je vidjela uživo rekla je da je pogriješila.

"Tražila sam od inspektora da mi kažu ko je napao moje dijete i tek kad sam insistirala rekli su Slaven. Prezime mi nisu rekli, ali su rekli da je neko jako važan i uticajan i da ću na kraju sve saznati", kaže Fadila M., majka napadnute djevojčice.

Koval negira da je on napastvovao djevojčicu, a upitnim smatra i postojanje krivičnog djela.

Šesenam Ćosić, glavni kantonalni tužilac u Tuzli, kaže da će do kraja ove sedmice izjave koje je MUP TK prikupio biti proslijeđene u Federalno tužilaštvo.»

Konacno ipak :

FTV, 20.11.2008.

Visoko sudsko i tužilaško vijeće nije izabralo Slavena Kovala za zamjenika glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli  

Tuzla, 20.11.2008 - FTV

“Visoko sudsko i tužilaško vijeće nije izabralo Slavena Kovala za zamjenika glavnog kantonalnog tužioca u Tuzli. Koval, koji je tu funkciju obavljao protekle četiri godine, podršku nije dobio i zbog napastvovanja četrnaestogodišnje djevojčice, što je razotkriveno u FTV-ovom političkom magazinu 60 minuta. Na njegovo mjesto imenovan je Stjepan Ćaćić, dok je Dragan Radovanović ostao drugi zamjenik glavnog tužioca Kantonalnog tužilaštva Tuzla.“

Eto, od kakvog «svetlog» i «visokomoralnog» lika, mi gradjani ocekujemo PRAVDU!? Jadna je ta pravda, to tuzilastvo, ta drzavi, a posebno gradjani koji i dalje cute, NI GLASA DA PUSTE!

10.12.2008.godine : 60 godina od usvajanja Deklaracije o ljudskim pravima, na inicijativu Eleonore Ruzvelt koja rece : "Nije posteno traziti od drugih ono sto sami nismo spremni uciniti ").
60 godina izrugivanja i gazenja ljudskih prava na svakom delicu ove kugle, uglavnom, svakodnevno.

A BiH? Kakva su ljudska prava u BiH? Pravo na ZIVOT prvenstveno?
Danas bez problema, nekaznjeno, ubijaju na ulici, u tramvaju, u kuci, stanu, u prolazu, u zdravstvenim ustanovama, skolama... kako ko i gde stigne, kako kome padne na um... Ako nekada i usledi kazna, ubica ne treba mnogo brinuti, kazna je gotovo stimulativna («samo nastavi»).

Onda se moram pitati od koga ja to (jos uvek) cekam PRAVDU? Da nije zalosno, nasmejala bih se grohotom!

Koji nama «moralni» likovi pokrivaju pravosudje, koji likovi tuze, sude, odlucuju o sudbinama, o kaznama, koji «moralni» likovi nam obrazuju omladinu (sutrasnje jos bednije tuzioce i sudije), koji diletanti i sa kako stecenim diplomama nas lece, pardon ubijaju? Jad, jad i cemer je u ovoj jadnoj drzavi!

Uostalom, cemu se cuditi? 13 godina ovu drzavu, pored ogromne «intelektualne» elite (silnih premijera i predsednika sa zamenicima, savetnicima i fuj kojekakvim dzabalebarosima) «vode» u stvari sestorazredni belosvetski i propali «eksperti» za nesto, a to nesto njihovim drzavama ne treba. Zato su ih poslali ovde da izbezumljenom narodu prodaju maglu do besvesti, a narod nikako da dodje do pameti. Ovo je crna rupa bez dna.

Dobro rece Darvin : "Nisu losa vremena, nego covek."


 
16.12.2008.

UHODANA SPREGA (TUZILASTVO, VESTAK, KLINIKA)?

Koliko je tacna sve cesca konstatacija da postoji sprega izmedju tuzioca, sudskih vestaka i klinika, u slucajevima lekarskih greski, bar sto se Tuzle tice?

Koliko je istine u mom pitanju javno upucenom VSTV-u, pa i BH javnosti preko medija i dzambo plakata, a koje glasi : Koliko kosta zivot doktore? A istina i pravda tuzioce? Koliko stvarno kosta?

Novac, novac je u pitanju? Zar je tako nesto moguce? Izgleda da jeste. Moguce, a ocito i uobicajeno! A ja to NISAM znala, nazalost. Sada znam, ali prekasno je. Strasna istina me proganja : zar je par stotina ili hiljada KM koje nisam pruzila doktoru (iako bi me, moram priznati, bilo stid same sebe), vredno jednog mladog zivota, zivota moga sina? Koliko je to nisko i jadno! U kakvo je to blato palo BH zdravstvo? To blato, ta kaljuga je nasa STVARNOST!

 

Tri godine su prosle. Moje sunce vise ne sija. Ugasilo se zauvek, a ja jos cekam istinu, pravdu… u neverici, tuzi, neizdrzivom bolu, u nekoj praznini, puna besa, prezira... prema povrsnosti, drskosti i diletantizmu u ovdasnjoj medicini i pravosudju.

 

  1. Mario Krizic i Salih Azapagic (23.07.05.)
  2. Samira Hasic (24.07.05.)
  3. Fahir Barakovic (25.07.05.)

Zelim vam dug, dug zivot, ispunjen besanim kosmarnim nocima. Vama i vasim zastitnicima. Neka vas Denisov molecivi pogled, pogled pun nade u ocekivanju pomoci, progoni i danju i nocu, sve dok ste zivi. Neka vas svaka moja suza zaboli kao ostrica maca zabodena duboku u srce (zar vasa srca jos kucaju?), kao otrovna strela u vasu dusu koju nemate i mozak koji ste zapustili.
Prokleti da ste! Neka tako bude!

 

Znam da sam krenula u dugotrajnu i tesku borbu trazenja istine i pravde, odnosno kazne za krivce. Svaki zlocin zasluzuje kaznu. U ovoj sredini je normalno da jedan doktor, sudski vestak, kaze da bi pacijent svakako umro, cak i da je ustanovljena STVARNA dijagnoza (tri dana su izgubili, nepovratno!)? Da li je svestan svojih reci? Da li se on zakleo? Ili nije ni cuo za Hipokrata? Eh, koliko li je samo Hipokratovih krivokletnika u UKC-u?


Krivokletstvo podrzava i menadzment UKC-a! Kako drugacije tumaciti izjavu Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora UKC-a, da ne mogu oni «svakoga slati na ultra zvuk»!!? Znaci, radi se o selekciji pacijenata : na one iz njihovih privatnih ordinacija, one sa «plavim» kovertama, one stranacki vazne, te nas nevazne, «obicne» gradjane, koji smo prepusteni na milost i nemilost «strucnjacima» tuzlanskog UKC-a.

 

Sta znaci izjava Nade Pavlovic-Calic, tadasnjeg direktora Interne klinike UKC-a Tuzla da “svako od necega mora umreti” i da su oni (UKC) “ucinili SVE”!!? Sta to “sve”? Da li je gospodja svesna da govori o 26-otogodisnjem mladicu? Da li je uopste svesna da nije moguce uciniti NISTA bez dijagnoze, odnosno sa POGRESNOM  DIJAGNOZOM pogresna je i terapija! Uostalom, sta je to “sve”?  Sta su to oni preduzeli iz oblasti kardiologije? NISTA! Cak ni obicni ultrazvucni snimak srca nije uradjen, da ne spominjem druge, preciznije (skuplje ?) i u kardiologiji OBAVEZNE nalaze. Ali, naravno, oni nisu znali dijagnozu, odnosno nisu HTELI poslusati doktora u Denisovoj pratnji 23.07.2005.godine.

Zlocin, zlocin, zlocin … je to! A kazna?

 

U odbranu lika i dela nesavesnih lekara, totalno bahatih diletanata, staju i tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval (tada VD Glavnog tuzioca TK), te u (cini se uhodanoj) saradnji sa sudskim vestakom Cihlarz Zdenkom “aminuju” postupke lekara Interne klinike, te odbijaju sprovodjenje istrage jer bi po njima - tuziocima, odnosno “humanisti” Cihlarzu, Denis SVAKAKO UMRO!!? Koje li farse od tuzlanskog pravosudja i medicine!

U svakoj drugoj drzavi (normalnoj, pravnoj) slican “humanista” i «dr» bi se lose proveo, a sudski vestak sigurno vise ne bi bio “vestak”! U svetu se pacijenti odrzavaju u zivotu aparatima, a iskljucenje istih (eutanazija) se smatra ubistvom, te se kivicno odgovara. Posto BiH nije normalna pravna drzava, sto dokazuju njeni pravosudni organi, moj sin je bez ikakvih posledica - sankcija po lekare, preminuo pred njihovim bezbriznim pogledima, a prakticno je tri dana umirao na Internoj klinici UKC-a
Tuzla
! Niko ni prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Niko mu nije HTEO pomoci! Kao da je bio na ulici, a ne u “slavnoj” tuzlanskoj klinici, za mene - crnoj rupi I sramoti Tuzle! A zastitnici UKC-a, tuzioci Tuzilastva TK tvrde : NEMA ISTRAGE JER BI DENIS SVAKAKO UMRO! Zalosno i sramotno,  tuzioci i vestaci!

Interesantne su izjave nekih lekara Interne klinike, u razgovorima van klinike i naravno u CETIRI OKA, sta bi oni bili u stanju uciniti  da se njihovom detetu tako nesto desilo! Ja ne bih prljala svoje ruke, gade mi se, ali cu se potruditi da im poremetim miran san, da ih stigne zasluzena kasna, kako se vise NIKADA i NIKOME ne bi desila slicna tragedija, zbog (ne)ljudskog faktora.

Za mene je KRIVICA lekara tuzlanske Interne klinike nesporna. U potpunosti cu zanemariti odluku tuzioca i misljenje sudskog vestaka, jer je ocito da su se udruzenim snagama, svojski potrudili zastititi «nedodirljive», velike face u UKC-u Tuzla. To je potpuno jasno.

Sto se tice BH pravosudja, zelim navesti jos jedan primer “azurnosti” sudova.

Vrativsi se s odmora ovog leta, u postanskom sanducicu zatekoh izvestaj o prispecu preporucene posiljke dana 25.06.08.god. na Denisovo ime. Naime, Denis je opljackan 2004. godine, a Opstinski sud u Tuzli cak 4 godine vodi postupak za najobicniju kradju u kojoj su akteri uhvaceni odmah, na licu mesta, sa ukradenim predmetima! Treba li ovde komentar?

 

Koliko tek GODINA treba cekati PRAVDU u slucajevima koji zahtevaju dokazivanje krivice vestacenjem i saslusanjem brojnih svedoka? I to je nasa STVARNOST, nazalost.

 

Ne znam za ostale gradjane, ali JA ne dozvoljavam nikome da me pravi budalom! Bas nikome! Smatram da svaki pojedinac MORA da se bori za svoja prava, osnovna ljudska prava, za svoj zivot, zdravlje, svoju egzistenciju, da bude uporan i ne staje na prvoj prepreci.
Znam da ta borba zahteva dobre, jake zivce. Moramo se boriti sa svakodnevnom nepravdom, mobingom, ignorisanjem (na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, opstinskim i komunalnim sluzbama itd.). Moramo se boriti za bolje sutra, moramo postovati SAMI SEBE. Ne smemo vise dozvoljavati da nas na svakom koraku prave budalama i glupim poslusnicima, pogotovo neke individue na “polozajima”, a u biti su  “ljudske gnjide”.

Ja cu se do kraja svog zivota boriti za (svoju) istinu i pravdu, a protiv korumpiranog pravosudja, pa makar do Strazbura. Necu odustati. Samo me smrt moze spreciti.

  

Jos jednu kratku pricu cu ispricati, a tice se mirenja sa nakaradnim stanjem u drustvu, cak i kad su pravnici u pitanju (sada je Glavni tuzilac), a dokazala sam tom pravniku da se MOZE kad se HOCE i kad se istraje. 

Negde 1998.godine medju prvima sam predala zahtev za otkup stana. Uz papire se trazio PS obrazac koji daje tadasnji SIZ stanovanja, kao i KC, geodetski izvadak lokacije zgrade. Nisam se slozila s pravnikom i direktorom firme da je moja obaveza prilaganja KC obrasca, te sam ostala uporna u tumacenju da je taj papir obaveza prodavca stana-firme. Nisu pomogla ni njihova uveravanja da ce mi refundirati tih 20-tak maraka. Sitnica jeste, ali princip je princip.
Na salteru Tuzlanske banke u centru grada (korzo) uplacujem za PS obrazac, a sluzbenica (inace moja komsinica) kaze kako moram i za KC uplatiti. Kategorici odgovaram NE, to mora firma, a ona ce meni «ma moras Nevenka, svi uplacuju». Ja njoj kazem : «neka uplacuju, ja necu, prodavac uz ono sto prodaje mora obezbediti pratece dokumente».
Tada se u razgovor ubacuje jedan gospodin, ne poznajem ga, i kaze «gospodjo, moracete uplatiti». Ja njemu ponavljam da nema govora, nece mene niko praviti budalom, toliko sam valjda pismena, logika kaze ono sto ja tvrdim. On meni : «gospodjo, ja sam advokat i drago mi je kad vidim da je neko uporan, ali ipak cete morati platiti». A meni puce film : «VI ADVOKAT i tako mi kazete? E, videcete, javicu vam ko je bio u pravu». Pitam kasnije komsinicu ko je gospodin, ona kaze advokat Sesenam Cosic!

Prosle su 2 godine. Iako sam medju prvima predala zahtev, stan sam otkupila, cini mi se, u poslednjoj turi. Ali KC izvadak je firma obezbedila, jer sam ja ostala uporna. Kasnije mi je pravnik rekao da misli da sam jedina u Federaciji, kojoj je firma platila KC. Opet napominjem, nije u pitanju bio novac, vec princip. Obavestila sam moju komsinicu da kaze Cosicu da sam ipak JA bila u pravu.
Sesenam Cosic je danas Glavni kantonalni tuzilac u Tuzli.

Sve se moze kad se hoce. Samo treba biti uporan (i u pravu, naravno).

Pravda je spora, ali je ipak dostizna. Ja cu je docekati, u to ne sumnjam ni jednog trenutka. 

 

14.12.2008.

VSTV ANEMICNO, OSTALI NENADLEZNI

«Dani» 22.08.2007.

http://www.bhdani.com/default.asp?kat=fok&broj_id=532&tekst_rb=3

 

Tuzlalive 24.08.2007.

http://tuzlalive.ba/portal/2007/08/bez-istrage-protiv-ljekara-jer-bi-denis-garagic-svakako-umro/

 

«Dnevni list», 27.08.2007.

http://www.dnevni-list.ba/index.php?mdls=1&mdls_tip=2&nid=14695

 

«Nezavisne novine» 06.09.2007.

Umjesto rezultata interne istrage, opomena pred tužbu

 

Na moje otvoreno pismo od 16.08.2007.godine upuceno VSTV-u, odnosno prituzbu protiv tuzlanskih tuzioca Iveljica i Kovala, ubrzo pocinju stizati odgovori, ali samo od nekih institucija kojima sam poslala kopije prituzbe i dokumentaciju.  

 

1.      VSTV

2.        OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH,

3.       OSCE Sarajevo,

4.       Ombudsmeni FBiH, Sarajevo,

5.      Dom za ljudska prava, Sarajevo,

6.       Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo,

7.      PredsedništvoBiH, predsedavajućem preds.,

8.      Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo,

9.      Skupština TK - preds.sk., Tuzla,

10.   OV Tuzla - preds.OV, Tuzla,

 

Iz njihovih odgovora jasno je da niko, osim VSTV-a, nije nadlezan. Vec iz brosure koju mi je VSTV dostavilo ocito je da je i ta, jedina nadlezna institucija, totalno anemicna, nezainteresovana i neazurna. Stice se utisak da je VSTV svrha samo sebi!

Evo 5 pristiglih odgovora :

 

1.Ustavni sud se prvi oglasio i to u ime Doma za ljudska prava 20.08.2007.godine

 

Uz pismo mi dostavljaju formular APELACIJE koji popunjavam i saljem, te 13.09.2007.godine stize i potvrda prijema iste.

 

Nakon gotovo godinu dana, na stranici Ustavnog suda BiH nadjoh saopstenje i najavu «67. sjednice Vijeća od pet sudija» koja ce se odrzati u ponedeljak 14.07.2008.godine. Ocito imaju pune ruke posla (zasto?) jer su na dnevnom redu 67.sednice 184 apelacije. Moja apelacija od 11.09.2007.godine je pod rednim brojem 100.
Naravno, poznavajuci (ne)efikasnost i (ne)zavisnost kompletnog BH pravosudja, nisam bila optimista i znala sam da ce apelaciju odbiti. Samo mi nije jasno zasto su mi uopste dostavljali formular apelacije, koji nisam trazila, a imali su kompletnu dokumentaciju i morali su znati da NEMA nikakve presude bilo kojeg suda u BiH, na osnovu kojeg bi oni reagovali. Dakle, uopste nista ne citaju, samo spakuju formulare! Nije ni cudo sto su zatrpani apelacijama.

 

Posle gotovo 2 meseca od 67.sednice, tacnije 06.09.2008.godine stize i odluku Ustavnog suda, koja, kao sto sam i pretpostavila glasi : NISU NADLEZNI. Obrazlozenje : nema predmeta spora zbog odluke bilo kojeg suda u BiH, a obavestenja Kantonalnog tuzilastva nemaju svojstva presude!

 

2. Visoko sudsko i tuzilacko vijece – 23.08.2007.godine

 

Uz potvrdu prijema prituzbe (23.08.2007.godine) VSTV dostavlja i brosuru u kojoj se, izmedju ostalog kaze da pregled i procena prituzbe, eventualna daljna istraga i donosenje odluke od strane UDT-a (Ured disciplinskog tuzioca) treba da se okoncaju u roku od 2 godine od dana podnosenja prituzbe.
Ocito da je prituzbi na rad sudija i tuzioca sve vise, a upitna je i azurnost disciplinskih tuzioca.
Nemalo sam bila iznenadjena brzinom kojom je Ured disciplinskog tuzioca podneo disciplinsku tuzbu protiv prvog zamenika glavnog tuzioca Kantonalnog tuzilastva TK Koval Slavena, a povodom zloupotrebe sluzbenog vozila u privatne svrhe.
Zaista je neverovatno kakvi "zlocini" za VSTV-e imaju prioritet istrage i tezinu profesionalne (ne)odgovornosti tuzioca!

Dakle, samo “pregled i procena prituzbe, eventualna daljna istraga i donosenje odluke od strane UDT-a trebaju se okoncati u roku od 2 godine od dana podnosenja prituzbe.”

 

3. Skupština TK – 31.08.2007.godine

 

U pismu Komisije za pravdu, ljudska prava i gradjanske slobode Skupstine TK stoji da su moj predmet pomno razmotrili na sednici Komisije odrzanoj 28.08.2007.godine i (navodno) poslali dopis VSTV-u da ubrza resavanje postupka, jer su i oni (profesionalno i ljudski) zainteresovani za ishod. Naravno da su zainteresovani, pa Tuzlanski kanton je osnivac (da ne kazem vlasnik) Univerzitetsko klinickog centra Tuzla! Zar nisu odgovorni za sve sto se (ne)radi u UKC-u. Uostalom, oni - Skupstina TK imenuje direktora!

 

 

4. Ministarstvo pravde BiH – 07.09.2007.godine

Nije u mogucnosti na bilo koji nacin intervenisati na rad nadleznog tuzilastva, a smatra adekvatnim moje obracanje VSTV-u.

 

5. Predsjednistvo BiH – 13.11.2007.godine

 

Kaze : “Povodom Vase molbe…” a ne, ne, nikakva MOLBA s moje strane nije upucena! Otvoreno pismo – prituzba VSTV-u nije MOLBA!

Navodi se da se Predsednistvu BiH “cesto obracaju subjekti nezadovoljni radom sudskih institucija” … a to Predsednisvo uopste ne zabrinjava? Naravno, jer je “sudska vlast neovisna u svom radu i postupanju”.

 

Inace se u ovoj drzavi niko nikome ne mesa ni u sta, svi su “neovisni” (rade sta im volja). Iako su dobro placeni i preplaceni, ne rade ni svoj posao, pa kako bi se jos “mesali” u “tudji”! Stidi li se iko sto su gradjani ove drzave svakog dana sve siromasniji, gladniji i obespravljeniji zahvaljujuci korumpiranom rukovodstvu drzave i institucija u svim sferama?

Gde je pravda u BiH? Pa to je jasno iz svakodnevnih novinskih clanaka o «predanom radu» BH pravosudja, o “visoko moralnim” tuziocima, sudijama … U BiH je svaki gradjanin prakticno prepusten sam sebi. Od licne borbe i upornosti pojedinca zavisi i konacni, eventualno pravedni, ishod. Cesto, vrlo cest se desava da predmet zavrsi u ladici (svesno?) “predanog” tuzioca ili sudije, ili se “zagubi”. Zvuci poznato?

Zbog tako “azurnog” i “profesionalnog” odradivanja posla domaceg pravosudja ne cudi cinjenica da je i EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA U STRAZBURU pretrpan tuzbama gradjana BiH protiv SVOJE drzave. Zasto? Zato sto se domace pravosudje najvise trudi «ne mutiti vodu», ne dirati nedodirljive, zastititi predstavnike “zasticene vrste” u ovom drustvu.

 

Ja se s tim ne slazem i ne mirim. Ni od koga ne trazim nista, samo trazim da drzavne institucije svoj posao odrade po zakonu i pravdi, a ne «po babi i po stricevima». A kako i kada docekati pravdu u BiH, ako najodgovorniji za rad pravosudnih organa - VSTV daje sebi neverovatno dugo vremena samo za “pregled i procenu prituzbe”? Dakle, dve godine cekaju da se stranka eventualno umori i odustane ili da predmet zastari? Od mene odustajanje i umor sigurno nece docekati. Samo smrt me moze spreciti u trazenju istine i pravde i kaznjavanja odgovornih za smrt moga sina.

 

Zalosna je cinjenica da gradjani Bosne i Hercegovine CUTE I TRPE. Malo, premalo je GLASNE i JAVNE osude nasilja i terora koji medicinski, pravosudni i ostali (dobro placeni) diletanti vrse nad gradjanima ove drzave. Cast retkim svetlim primerima, kojih ipak ima u svim profesijama..  

Nesporno je da sami gradjani snose odgovornost za sirenje svake vrste terora, u svim segmentima drustva. Tolerisanjem, ne prijavljivanjem kriminalnih dela, podmicivanjem, cutanjem, samo podsticu jos veci teror. Dokle? 


 

11.12.2008.

PRAVDA ZA DENISA

Prva dnevna novina koja je (22.08.2007.godine) objavila vest povodom mog otvorenog pisma VSTV-u, a koje sam uputila i medijima, je sarajevski «San».

Istog dana UKC Tuzla kompletan tekst prenosi u svojim internim novinama.

 

Upravo tih dana, kad je vise dnevnih i sedmicnih novina (pa i UKC) pisalo o tragicnoj, nejasnoj i pod  sumnjivim okolnostima izazvanoj Denisovoj smrti, a za koju mi, roditelji optuzujemo lekare UKC-a, isti taj UKC Tuzla drsko salje na Denisovo ime i adresu opomenu pred tuzbu za neplacen racun (16,20 KM) na ime popodnevne «usluge» dana 23.07.2005.godine koju su neodgovorno i nezainteresovano pruzili «savesni» Mario Krizic i Salih Azapagic. Denisu su dali inekcije za snizenje krvnog pritiska i VRATILI ga kuci.

Zasto UKC ceka 2 godine sa opomenom zbog neplacanja racuna? Indirektni pokusaj pretnje? Imaju li imalo morala? Ili pokazuju silu “ne moze nam niko nista”?

 

Vazna je napomena, sto ocito potvrdjuje njihovu NAMERNU drskost, da su u svojim internim novinama NEWS, od srede 22.08.2007.godine, preneli kompletan tekst o Denisu objavljen upravo tog istog dana u dnevnoj novini «SAN» pod naslovom «Da li su ljekari krivi za smrt Denisa Garagica?». Ured za komunikacije, stoji u dnu stranice. Da li su prenosili i ostale, naredne, tekstove nije mi poznato, niti me interesovalo.

 

Dakle, jasno je da ne moze biti u pitanju administrativna greska, nemar ili neobavestenost uposlenika. Ocita je namera da me se uplasi i zaustavi, ali uzaludan im trud.

 

Usput da kazem da mi stvarno ne pada na pamet platiti racun, bez obzira sto se radi o sitnih 16,20 KM.

 

 http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=18480   

 

Tuzla je (p)ostala grad opasnog zivljenja! Ubistva su nasa svakodnevna stvarnost.

U Tuzli cak i doktori ubijaju, zar ne? Nekaznjeno – za sada. A Denisov slucaj nije prvi, ni jedini, nazalost.

Ko je od cetiri lekara (za tri dana) najodgovorniji za pogresnu dijagnozu?

Mario Krizic i Salih Azapagic? Samira Hasic? Fahir Barakovic?
Latinska poslovica kaze :

«Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka».
Oni su ustrajali i te kako!


U Tuzli i sudski vestaci prilagodjavaju svoje vestacenje u korist svojih sadasnjih ili bivsih kolega. Vrlo «profesionalno» Zdenko Cihlarz kaze: «cak i da je bolest BILA dijagnosticirana u periodu od 23.-25.07.2005.godine ne bi se mogao spreciti smrtni ishod». A ZASTO bolest nije bila dijagnosticirana? To se vrli, poznati «profesionalac» nije upitao.

To se nisu upitali ni «profesionalci» - tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval, vec se pridruzuju sudskom vestaku u zastiti lekara, ne ukljucujuci svoje mozdane vijuge, ako ih imaju uopste. A i zasto bi? Pa sta njima znaci zivot jednog «obicnog» tuzlanskog mladica, koji nije pripadao ni jednoj stranci, ni jednoj kriminalnoj grupi, kao ni njegovi roditelji? Pokazali su da im NISTA ne znaci, ni profesionalno, ni ljudski, jer im od porodice Garagic ne preti opasnost za NJIHOVU sigurnost!? Da li?

Opet ponavljam latinsku poslovicu : «Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka».
 

Iz dela odgovora Kantonalnog tuzilastva TK na prijavu protiv lekara Interne klinike, koji ovde izdvajam, jasno i nedvosmisleno se dolazi do zakljucka da je tuzilastvo TK traljavo obavilo svoj deo posla, bolje reci SVESNO traljavo, racunajuci verovatno da ce takvo objasnjene “proci”. NO PASARAN!

 

Odbijanje da provede istragu o krivicnoj odgovotrnosti (a novi zakon tuzbu po istoj dopusta samo tuziocima po sluzbenoj duznosti) tuzilac Ivo Iveljic zasniva na nebuloznim, navijackim zakljuccima sudskog vestaka Zdenka Cihlarza koji u svom nalazu zanemaruje trodnevne PREPOZNATLJIVE SIMPTOME (bol iza grudne kosti i tesko disanje), vec drsko tvrdi da bi Denis svakako umro, cak da lekari i nisu pogresili u dijagnozi! Da li je ovaj krivokletnik (sa prethodna cetiri) ikada cuo za Hipokratovu zakletvu? Odakle mu pravo da tvrdi da bi Denis svakako umro?
Kaze : adekvatno lecen! Od cega? Koja je dijagnoza upisana crno na belo? POGRESNA!

Nikad sebi necemo oprostiti POVERENJE prema Hipokratovim sledbenicima. Nikada necemo zaboraviti reci upucene nasem sinu u prijemnoj-dnevnoj bolnici Interne klinike : “NE BOJ SE SINE, SAD SI NA SIGURNOM, U SIGURNIM SI RUKAMA”. KAKVA ZABLUDA! KAKO SEBI OPROSTITI  TU LAZ?!


Zalosno je da pomenuti tuzioci, Iveljic i Koval, u obavljanju svog posla izgleda stvarno ne ukljucuju SVOJ mozak? Bez savesti (o profesionalnosti da ne govorim) odbijaju istragu, a nije im ni “palo na pamet” da ispitaju svedoke, posebno lekara koji je doveo Denisa na kliniku i rekao dezurnima da se radi o TESKOM KARDIOLOSKOM slucaju? Da li je potrebna posebna medicinska pismenost za citanje dijagnoze “ovisnost” i stvarnog uzroka smrti “aneurizma aorte”? Tu za njih nema greske lekara, te prema tome i nesavesnog lecenja i ugrozavanja zdravlja i zivota pacijenta? Koji su to jadni “profesionalci”!

Ovde je svakom normalnom bicu, svakom laiku jasno o cemu se zapravo radi. A radi se o uhodanoj sprezi pravosudja i zdravstva, u cilju sprecavanja procesuiranja kriminalnih radnji u “slavnom” tuzlanskom Klinickom centru, odnosno zastiti celnika UKC-a. U tome im zdusno pomaze sudski vestak Zdenko Cihlarz. Vrana vrani oci ne kopa, zar ne? Da sam stvarno u pravu potvrdjuje razgovor sa jednim poznatim tuzlanskim advokatom. Naime, nisam verovala da mi je zakonom uskraceno privatno krivicno gonjenje UKC-a, te sam potrazila jos jedan savet. Prvo sto me advokat upitao : ko je tuzilac, a ko sudski vestak? Njegov posprdni smeh mi je sve rekao. To je u Tuzli tako, za sada! Onda nije cudo sto osteceni gradjani odustaju u trazenju pravde kad je u pitanju smrt pacijenta zbog greske lekara UKC-a. A greske se ponavljaju, sve cesce, samo sto, kao sto se vidi, ima ko da stiti UKC! Sve sami “visokomoralni” likovi!

Neka Tuzla cuti i dalje. A dok cuti, tako ce biti i dalje, i jos gore. Ja NECU da cutim i sigurna sam da cu istrajati, te da ce PRAVDA ZA DENISA ipak biti zadovoljena, kad-tad.

 

Varaju se (i tuzeni UKC i prijavljeni tuzioci) ako misle da cu se ja umoriti! Pa cilj mog zivota je dokazati istinu i PRAVDU ZA DENISA, dokazati da «ruka ruku mije», dokazati ovdasnju spregu kriminala i pravosudja, jer ovo je kriminal. Ovo je zlocin bez kazne.  Za sada…

Znam da mi predstoji duga, duga borba, pogotovo sto “azurno” VSTV-e daje sebi rok od 2 godine da bi slucaj uopste dosao na red. Bice da i tamo sve «funkcionise» kako (ne)treba!

Ko zeli “isterati” pravdu u ovoj drzavi, mora se dobro “naoruzati” strpljenjem i istrajnoscu u ovoj borbi “na zivot ili smrt” (s vetrenjacama = pravosudjem), odnosno borbi do samog kraja, koliko god taj kraj izgledao nedokuciv, beskonacno dug.

Ja sam potpuno svesna u sta se upustam, ali i odlucna da sve dovedem do pravednog kraja. Moj Denis je to zasluzio, ja mu to dugujem, obecala sam.

Ne treba spominjati koliko su svi oko mene skepticni kad je u pitanju konacan ishod. Ne bez razloga. Gradjanima je dobro poznata sprega “dobra” i “zla” u ovom korumpiranom, jadnom i trulom drustvu. Ne zanima me misljenje okoline, ja znam svoj cilj i odlucna sam stici do njega, po bilo koju cenu. Naravno, prvo cu ispostovati LEGALNU proceduru …

A na koliko ZATVORENIH vrata sam naisla? Koliko licemera sam srela?
Koliko odobravanja i podrske u stilu "u pravu si", ali samo u 4 oka
(i od doktora UKC-a). To ja znam, ali zivim za dan kad cu dokazati da su doktori POGRESILI i da su KRIVI, a da ih je "pokrivao" sudski vestak i tuzlanski tuzioci. Na "cast" im profesija!

 

Pravda JESTE dostizna, ali samo za uporne, za one koji ne odustanu na prvoj prepreci.

Prilazem i jedan “divan” tekst  objavljen u “Dnevnom avazu” 11.08.2007.godine. Sta to kaze Becir Heljic, predsednik lekarske komore Kantona Sarajevo, (da se covek najezi od  BH “slike i prilike”).

  

Jos jednom cu spomenuti da od 6 TV kuca u FBiH kojima sam poslala dokumentaciju i otvoreno pismo VSTV-u, ni jedna se nije oglasila. Samo sedma TV kuca, iz RS – BN iz Bijeljine me odmah kontaktirala. Ekipa je dosla u Tuzlu, snimila prilog i emitovala ga 26.09.2007.godine u politickom magazinu TVBN “Crno na bijelo”.

Moram reci, a to je misljenje svih koji su gledali ovaj prilog, (15 minuta) da je vrlo korektno i profesionalno odradjen, bez komentara, samo sa prezentovanjem golih cinjenica. Vazno je spomenuti da su kontaktirali i druge dve strane – UKC Tuzla i Tuzilastvo TK. Tuzilastvo je ostalo “bez komentara”, a i UKC-u bi bolje bilo da nisu nista rekli, nego sto su “poturili” ljigavu Nadu Pavlovic-Calic.

Sokiralo me sramno ponasanje i izjava osobe sa titulom “dr”, tadasnjeg direktora Interne klinike Nade Pavlovic-Calic (II deo video zapisa). To zaista treba videti i cuti, iz usta direktora jedne klinike – zdravstvenog radnika : “svi moramo od necega umrijeti “ uz cinican osmeh. Gospodja je lekar i to celna osoba Interne klinike na kojoj je preminuo moj sin posle trodnevnog “igranja doktora” njenih diletanata! Da li je ona ikada cula za Hipokratovu zakletvu? Onda se ne treba cuditi ponasanju i diletantizmu “njenih” lekara! “Divna” je ta klinika – crna rupa.

Doticna gospodja vise nije direktor Interne klinike, ali se zato ubrzo “ubacila” u profitabilnu politiku. “Sposobna” zena, ili nacionalna “ikebana” (daj sta das) u OV Tuzla?

 

Pravda za Denisa 1

http://www.youtube.com/watch?v=clZWwAs97IU

 

Pravda za Denisa 2

http://www.youtube.com/watch?v=VWaF_sB8uEY

 

 

In memoriam Denis Garagic Tuzla TVTK 2000

http://www.youtube.com/watch?v=7CZ4gWlZ07o&feature=related

 

Pitanje za nju : kako je moguce uciniti sve za pacijenta ako dijagnoza uopste nije postavljena ili tacna? Gospodjo (dr?) Denis je preminuo od srcanog obolenja, pukla mu je aorta, sto je ustanovljeno obdukcijom, a 4 diletanta su se 3 dana igrali "doktora”! Gadite mi se gospodjo!


10.12.2008.

BEZ ISTRAGE PROTIV LEKARA …

.

.

Kopije otvorenog pisma VSTV-u koje sam 16.08.2007.godine uputila na ruke Branku Pericu, tadasnjem predsedniku VSTV-a, isti dan dostavljam medijima (sa dokumentima) i to :

 

 


TV kucama :                                                            

                                                         

1.       BHT1- Sarajevo

2.       OBN - Sarajevo

3.       FTV - Sarajevo

4.       TV PINK - Sarajevo

5.       TVTK - Tuzla

6.       TV SLON - Tuzla

7.       BNTV - Bijeljina

 

Printanim medijima :

 

8.    Tuzlanski list - Tuzla

9.     Dani - Sarajevo

10.   Slobodna Bosna - Sarajevo

11.   Start - Sarajevo

12.   San - Sarajevo

13.   Express - Sarajevo

14.   Nezavisne novine - Banja Luka

                             i

15.   Tuzlarije.net Tuzla

16.   Radio Dojce vele

 

 

Od TV kuca, 6 u FBiH i 1 u RS,  ni jedna se nije oglasila, a tuzlanske pogotovo, sto je jos jedna potvrda njihove “nezavisnosti” (deklarativne). Jedina TV kuca koje me je kontaktirala je sedma - BN iz Bijeljine. Ekipa je dosla u Tuzlu, snimila prilog i emitovala ga 26.09.2007.godine u politickom magazinu TVBN “Crno na bijelo”.

 

Od printanih medija, svi, osim Slobodne Bosne i Starta su pisali u vise navrata.

Osim medija kojima sam poslala materijal, zainteresovali su se i Oslobodjenje, Radio soli i Dnevni list iz Mostara, te su i oni dali svoj doprinos mojoj borbi za pravdu.

 

SVIMA SE I OVOM PRILIKOM NAJISKRENIJE ZAHVALJUJEM.

 

Kad je u pitanju Radio Dojce vele, moram reci da me njihova novinarka S.K. kontaktirala jos u januaru 2007.godine kada je od TV Pink-a dobila moje podatke vezano za njenu obradu teme o lekarskim greskama. Kontaktirala me par puta, a napisala mi je jedno opsirno pismo gde kaze da je trenutno prolongirala ovu temu, ali mi je dala par saveta i adresa udruzenja pacijenata u R.Hrvatskoj. Nisam osecala potrebu kontaktirati bilo koga jer ni od koga ne ocekujem nista, pogotovo od udruzenja iz druge drzave..

 

Zelim jos napomenuti cudno ponasanje novinarke Tuzlanskog lista E.H. Naime, 25.07.2007.godine na drugu godisnjicu Denisove smrti nisam radila, uzela sam slobodan dan. Jos ujutro (ni novine nisam kupila) kontaktirala me novinarka Tuzlanskog lista jer je zaintrigirao sadrzaj teksta koji sam dala u tom listu. Dogovorila sam da sutradan dodje u firmu, gde sam joj ispricala o cemu se radi i dala svu dokumentaciju, uz napomenu da ce 16.08. biti postavljen dzambo plakat, te da cu taj dan poslati I prituzbu VSTV-u. Tek po zavrsetku razgovora iznenadjeno sam primetila da je sve snimala. Nije mi smetalo, ali me je trebala upozoriti. Razocarala sam se u “nezavisnost” ovog lista, jer su poslednji, tek posle svih ostalih novina iz cele BiH, konacno i oni objavili vest. Radi li se o lokal patriotizmu, odnosno podilazenju (“velikodusnoj” zastiti) nedodirljivih u Tuzli?

 

Ovom prilikom jos jednom se ZAHVALJUJEM urednici Tuzlarija g-dji S.M. koja je odmah prihvatila moju inicijativu da prica o Denisu nadje svoje mesto u rubrici “TUZLANKE I TUZLACI”  (19.05.2007.godine). To mi mnogo znaci, jer svaki dan kad otvorim Tuzlarije, prvo se poklonim svome sinu.

 

http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewtuzlanke.php?id=151

                http://bhstring.net/tuzlauslikama/tuzlarije/viewnewnews.php?id=18222

 

Takodje se zahvaljujem “cupi” koji je na FORUMU vec 22.08.2007. godine postavio temu “Tuzni detalj u nasem gradu…” Bila sam stvarno iznenadjena jer nikada nisam ni otvarala Forum, nisam ni znala sta je to, sasvim slucajno sam otkrila tekst.

 

Zahvaljujem i ostalima, evo linkova koji jos funkcionisu :

 

-          fukara_tz - tekst “Koliko kosta zivot? A istina i pravda?” 23.08.2007. na “Sarajevo-x.com”

                    http://www.sarajevo-x.com/forum/viewtopic.php?p=1415053&highlight=#1415053

 

-          tuzlalive portal - tekst 24.08.2007. “Bez istrage protiv ljekara jer bi Denis Garagic svakako umro?!”

                    http://tuzlalive.ba/portal/?p=1779#comment-571

 

-          TuzlaDailyPhoto - 07.09.2007.godine

                          http://tuzladailyphoto.blogspot.com/2007/09/denis-gagagic.html

 

-          Bosonin forum – Mak 23.08.2007.godine

-          http://www.bosona.net/forum/index.php?topic=738.0

 

Na prvi tekst, objavljen u sarajevskim dnevnim novinama “SAN” 22.08.2007.godine, vec sutradan, 23.08. u istim novinama oglasava se Tuzilastvo TK. Naravno, sve se svodi na misljenje sudskog vestaka Cihlarz Zdenka o teskoj Denisovoj bolesti zbog koje je MORAO umreti (“bravo” dr), a to sto za 3 dana niko nije utvrdio tu tesku bolest, niti je bilo sta preduzeto u cilju spasavanja zivota, kao i cinjenica da su lekari utvrdili POGRESNU dijagnozu, to tuzilac Ivo Iveljic uopste ne razmatra, niti uzima u obzir. Opet je na delu zastita nedodirljivih? Svaka cast tuzioce! U Tuzli svakoga dana sve polako, jedno po jedno, postaje  “crna rupa”, provalija poput one na kojoj grad “lebdi”. Jad i cemer…         

 

 

55848356182427909754.jpg - - - 03001376137657298989.jpg - - - 11142439158254355642.jpg

http://www.tuzilastvotk.com.ba/arhiv.php?xnewsaction=getcomments&newsarch=082007&newsid=5
08.12.2008.

KOLIKO KOSTA ZIVOT DOKTORE? A ISTINA I PRAVDA TUZIOCE?

Nakon ponovnog odbijanja sprovodjenja istrage (i po nasoj prituzbi od 12.04.2007.godine) od strane Kantonalnog tuzilastva TK, odnosno VD Glavnog tuzioca Koval Slavena, 16.08.2007.godine, na Denisov rodjendan, upucujem Visokom sudskom i tuzilackom vijecu u Sarajevo PRITUZBU protiv tuzlanskih tuzioca Iveljic Ive i Koval Slavena.

Prituzbu dostavljam u formi otvorenog pisma, te kopije iste saljem na jos 25 adresa.

Uz prituzbu VSTV-u dostavljam kompletnu dokumentaciju, a na ostale adrese samo dokumente od tacke 1 do 8.

 

 

Garagić Nevenka

Novo naselje Solina 37

(Rate Dugonjića br.4)

75000 Tuzla

e-mail: nevenkagaragic@yahoo.com

tel.         035-267-421

GSM :   061-722-161

 

 

Visoko sudsko i tužilačko vijeće BiH

Kraljice Jelene 88

71000 Sarajevo
Bosna i Hercegovina

n/r Predsjedniku VSTV-Branko Perić

 

 

                                       OTVORENO PISMO – PRITUŽBA

Protiv :

1.      Ivo Iveljić, tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla

2.      Slaven Koval, vd glavni tužilac Kantonalnog tužilaštva TK Tuzla

 

Poštovani gospodine Perić!

 

            Obraćam se lično Vama, konkretnoj i najodgovornijoj osobi za stanje u BH pravosuđu, odnosno tužilaštvu, jer od Vas očekujem poništenje besramne i skandalozne odluke tuzlanskih tužioca Iveljić Ive i Koval Veselina o neprovođenju istrage po službenoj dužnosti protiv lekara Interne klinike JZU UKC Tuzla.

Zbog pogrešne dijagnoze, nesavesnog lečenja, te štete po zdravlje učinjene radi greške u proceni stanja pacijenta i propusta u činjenju, moj 26-ogodišnji sin Denis Garagić preminuo je 25.07.2005.godine,  nakon nedopustivo dugog - trodnevnog boravka, u prijemnom prostoru Interne klinike UKC-a Tuzla.

Svojim neprofesionalnim radom, nesposobnošću i nemoralnom odlukom pomenuti tužioci svesnim ignorisanjem činjenice pogrešnog dijagnosticiranja, podržavaju sramni zločin koji su nesavesni lekari učinili, usuđujem se reći : namerno, s predumišljajem, jer su sujetno i drsko odbacili dijagnozu kolege koja je glasila : teški kardiološki slučaj. Da je u pitanju zločin učinjen od onih koji su položili Hipokratovu zakletvu, nedvosmisleno i jasno potvrđuje dokumentacija koju dostavljam u prilogu. Žalosna je činjenica da su lekarske greške u strašnom porastu, jer se ovom humanom profesijom sve češće bave nezainteresovani, površni nastavljači “porodične tradicije”, kao i diletanti koji se ne bi smeli baviti ovom humanomnom profesijom. Lekarske greške se po pravilu zataškavaju. Zašto? Zato što su lekari u ovom (trulom) društvu “zaštićena vrsta” sa imunitetom koji je u BiH sve “popularniji” i koji se sve češće koristi kao zaštita od procesuiranja!

           

Ukratko ću predočiti tok “kalvarije” mog sina Garagić Denisa :

U subotu posle podne, vrelog 23.jula 2005.god., Denis je iznenada osetio gušenje i jaku bol u prsima iza grudne kosti. Dežurni lekari na Internoj klinici Mario Križić i Salih Azapagić daju mu inekcije za sniženje krvnog pritiska, koji je Denisu godinama bio povišen, te ga šalju kući. Pošto tegobe ne prestaju, lekar iz našeg ulaza je Denisa pregledao i konstatovao jake šumove na aorti. U večernjim satima Denis se, plačući zbog jakih bolova, ponovo žali da ne može disati, da ga boli u grudima “kao da ga je ujeo bumbar”, te da mu trnu vilica i zubi. Iznenada pada u šok i  potpuno se gubi, mislim da je doživeo kliničku smrt. Brzo smo reagovali i hitno ga prebacili ponovo na Internu kliniku u pratnji lekara koji je dežurnim Križiću i Azapagiću saopštio da se radi o teškom kardiološkom slučaju, što ovi nisu uvažili, već su odoka uspostavili “svoju” dijagnozu da je u pitanju droga, jer “takvih dnevno dođe troje, četvoro”. Čak su pretili prijavom policiji, kako bi odstranili lekara u Denisovoj pratnji. U teškom stanju Denis provodi noć na prijemu, a sutradan, u nedelju 24.07. dežurstvo preuzima Hasić Samira, koja po završetku smene 25.07.ujutro upisuje-prepisuje dijagnozu svojih prethodnika.

U ponedeljak 25.07. “brigu” o Denisu preuzima Fahir Baraković po čijem mišljenju Denisu nije ništa i šalje ga kući. Tri dana pacijent sa jakim bolovima u grudnom košu, povraćanjem i “željan disanja” provodi na prijemu u tzv.dnevnoj bolnici, što se nikako nije smelo desiti, pogotovo u ovako “prestižnoj” klinici, kako se sami hvale. Na insistiranje Denisovog oca da nešto ipak nije u redu i da ga ne šalju kući, konačno odlučuju Denisa smestiti na odelenje i to gastrološko, jer se, po rečima Fahira Barakovića, Denis požalio i na bol u stomaku. Nedugo potom Denis ponovo pada u šokantno stanje i umire od prskanja grudne aorte u prisustvu prijateljica (lekarima, naravno, ni traga). Tek kad je nastupila smrt moj sin stiže na intenzivnu negu gde ga uzalud pokušavaju reanimirati. Tek tada lekari shvataju težinu bolesti! Tek tada se setiše svojih knjiga i lekcije o aneurizmi, ali za mog sina prekasno. Tri dana, tri duga dana su zauvek izgubljena! Za tri dana se moglo uraditi mnogo toga i spasiti jedan mladi život, samo da je bilo volje, humanosti i profesionalne odgovornosti, umesto drskosti, sujete i diletantizma onih koji su zaboravili datu zakletvu. Na otpusnoj listi stoji : boravak na odelenju od 25.07. do 25.07., dakle, kao da je moj sin prethodna dva dana bio na ulici? Tako je i tertiran na ovoj “slavnoj” tuzlanskoj klinici, a tužioci ne žele skrnaviti “ugled” ovog jada od klinike, koja predstavlja još jednu duboku crnu rupu u Tuzli. Meni je potpuno jasno u kakvom trulom, korumpiranom i jadnom društvu živim, a sada mi je to i “potvrđeno” od strane državnih organa koji su dužni štititi svoje građane i njihova osnovna ljudska prava, prvenstveno pravo na život.

Pitam se da li bi postupak pomenutih tužioca bio identičan da se radilo o sinu ili kćeri njihovog kolege, rođaka, prijatelja, stranačkog lidera? Ili, kakav bi ishod za mog sina bio da sam se setila “mita”, što mi, moram priznati, nije palo na pamet. Na trenutak pomislite kako bi se osećali da se sve ovo desilo vašem detetu ili članu porodice?! Jesu li uticaji veza, moći i novca osnovne vodilje u svim porama društva, pa tako i u BH zdravstvu? Trodnevni tretman mog sina u “prestižnoj, svetski poznatoj” (??!) klinici bio je ispod svakog nivoa, kao da je bio na ulici, a ne u bolnici u “stručnim” rukama. Gade mi se samohvalisanja njihovih direktora u medijima. Za svaki uspešno obavljen rutinski zahvat, a što im je posao za koji su plaćeni, napadno se samohvališu i primaju kojekava ordenja, a mom sinu ni rutinski ultra zvuk ne uradiše! Zašto? Na to pitanje odgovor je dao medicinski direktor UKC-a Kasim Muminhodžić : “ne možemo mi svakoga slati na ultra zvuk”!!? Očito je isti rezervisan samo za odabrane, privatne pacijente, ili pacijente sa “debelim kovertama”.

Napominjem još da Klinika, odnosno direktor UKC-a Nedret Mujkanović, roditeljima nikad nije odgovorio na zahtev za pokretanjem interne istrage i kažnjavanje odgovornih lekara unutar Klinike. Poznato je da su 2 komisije ispitivale slučaj Garagić Denisa, ali nalaz Denisovim roditeljima nije prosleđen. Uostalom, zašto je bila potrebna i komisija nad komisijom?

 

Pozivam Vas da pažljivo pregledate svu dokumentaciju u prilogu, a posebno obratite pažnju na sledeće:

 

1.       “Brljotine” u knjizi protokola sa potpisima lekara koji taj dan uopšte nisu bili na dužnosti,

2.       Naknadno prepravljanje medicinske dokumentacije (posle smrti) radi zaštite odgovornih lekara, te pokušaj umanjenja odgovornosti krivim navodima, odnosno lažima,

3.       Nepostojanje ili nestanak anamneze specijaliste (neurologa),

4.       Neevidentiranje mišljenja-dijagnoze kolege lekara koji je doveo pacijenta, a koja je bila ispravna,

5.       Pogrešna dijagnoza (“crno na belo”). Prava dijagnoza nije blagovremeno uspostavljena (tek posle smrti, na zahtev roditelja),

6.       Iako je urađen niz rutinskih pretraga, nije urađen najvažniji nalaz : snimanje srca UZ, CT grudnog koša i sl.što je težak i koban propust, s obzirom na simptome (stalna bol iza grudne kosti i teško disanje – nedostatka vazduha),

7.       Javno saopštenje UKC-a u “Dnevnom avazu” od 25.01.2006.god., kojim demantuju svoju dijagnozu, znači priznanje greške i izostanak adekvatnog lečenja. Saopštenje je sročeno pažljivo i vešto biranim rečima da bi izbegli “omču oko vrata” (po rečima Muminhodžić Kasima),

8.       Smrt pacijenta kojeg prethodno šalju kući, jer “mu nije ništa”,

9.       Račun ispostavljen od strane UKC-a gotovo dva meseca posle smrti, za prvu, popodnevnu intervenciju 23.07. (subota).

 

Sve napred navedeno tuzlanskim tužiocima nije dovoljno za pokretanje istrage!? Zaključak se sam po sebi nameće : tužioci se nisu bavili svojim poslom, lekari su zakonom “zaštićena vrsta”, a svi ostali su građani drugog reda!?

Pitam javno, jasno i glasno :

 

KOLIKO KOŠTA ŽIVOT DOKTORE?

A ISTINA I PRAVDA TUŽIOČE?

 

Za život svog sina bih platila, trebali su tražiti, bedni diletanti sa lekarskom diplomom! Za istinu i pravdu neću platiti, jer ova država je obavezna štititi svoje građane, tužilac je obavezan po službenoj dužnosti provesti istragu, čak i da nije podneta prijava.  Neću platiti, za pravdu se ne plaća, ali ću čista obraza ustrajati u traženju kazne za one koji su tri dana terorisali mladića u šoku. “Željan disanja” tri dana moj sin je trpio bolove, a diletanti oko njega su se igrali doktora, da bi poslednji u nizu diletanata na kraju otvoreno priznao, da su sve vreme lutali  u pogrešnom pravcu i da im se “zavesa podigla” tek kad je sin preminuo. To je “slavna” klinika!?

            Žalosna je činjenica da, i pored silnih institucija, edukacija, tribina, tzv.okruglih stolova” i brojnih stranih “upravitelja” koji pokušavaju ustrojiti ovu državu, sve više građana pravdu traži od Evropskog suda za ljudska prava. Šta rade domaći pravosudni organi i zašto uopšte postoje, zašto primaju visoke plate? Hoće li se u ovoj zemlji neko konačno početi baviti svojim poslom? Iz medija mi je poznat slučaj tuzlanskog mladića D.H. za čiju smrt su 2001.god.prijavljena 4 lekara tuzlanske Klinike. Pozdravljam upornost njegovih roditelja jer su “uspeli” za 6 godina “naterati” tužilaštvo da ipak pokrene istragu. Ako je BH pravosuđu trebalo 6 godina samo za pokretanje istrage, kad li će se proces okončati?

            Iako sam medicinski i pravni laik, osvrnuću se i na “stručni” nalaz sudskog veštaka, patologa Cihlarž Zdenka, čijim izborom tužilac Ivo Iveljić, čuvajući sebe, vešto prebacuje slučaj na kojem je medicinska struka već pala. Zar tužilac Iveljić ne zna svoj posao? U ovom slučaju veštak nije ni bio potreban, jer je svakom normalnom čoveku sve jasno iz priloženih dokumenata-dokaza. Ako je već trebao veštak, kometentan je kardiohirurg! Tužilac bi više saznao da je saslušao bar jednog svedoka (lekara u pratnji), ili pročitao nalaze-mišljenja lekara, iako pogrešna i falcifikovana. Njemu, već u startu istina i pravda nije prioritet, niti je bitna, jer očito nekoga štiti! Koga tuzlanski tužioci štite i zašto, neka utvrdi disciplinski tužilac. Činjenica je da nalaz obdukcije niko nije ni osporavao, pa roditelji su i tražili obdukciju, jer lekari nisu znali (“nije mu ništa”). Kako veštaku nije “zapazio” odelenje na koje je Denis konačno smešten 25.07.2005.god., na dan smrti? GASTROENTEROLOGIJA!?? Aneurizma i gastroenterologija?! Svaka čast! Sve sami “profesionalci”!

Veštak Cihlarž se bespotrebno upušta u analizu aneurizme, teške bolesti, a ni jednom reči ne spominje sumnjive anamneze i pogrešnu dijagnozu! O aneurizmi sada znam i ja, samo što se lekari-diletanti nisu setili lekcije iz knjige “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.) u kojoj su precizno navedeni simptomi koje je moj sin Denis imao. A narednog leta, šefica kardio odelenja Interne klinike u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.god. savetuje čitaoce kako da, zbog vrućine (iste kao i jula 2005.), obrate pažnju na (iste) simptome i odmah se jave lekaru! Predavanje je trebala održati svojim lekarima i upoznati ih sa srčanim simptomima! Kad veštak Cihlarž kaže da ništa nije učinjeno protiv medicine, na koju dijagnozu je mislio? A šta je učinjenu ZA medicinu, odnosno u korist pacijenta? Odgovornost je u NEČINJENJU, a sve što nije PROTIV ne mora ugroziti pacijenta, ali mu ne pomaže! Je li veštak primetio da nema ni nalaza ultrazvuka srca? Osim uobičajenog klasičnog EKG-a, srce apsolutno nije bilo predmet interesovanja prozvanih lekara, niti je rentgenski snimano. Zašto se veštak nije pozabavio izostankom terapije koja bi bila adekvatna teškoj bolesti i stanju šoka u kojem je Denis bio? Nisu ordinirali terapiju za kardiološku bolest, pustili su pacijenta na milost i nemilost vremenu i organizmu da se sam bori, sve do smrti! Da su prihvatili sugestiju lekara koji je Denisa doveo u subotu 23.07., još istu noć bi operativnom zahvatom Denis bio spašen! Ko je Cihlarž da kaže da bi Denis svakako preminuo? Bog? Pa znamo da se po uspešnom dr Kabilu tuzlanska kardiologija spominje i u širem okruženju.

Nije data šansa stručnjaku koji zna svoj posao! Nisu dali šansu mom sinu da živi!  Blagovremena hirurška intervencija dr Kabila bi sigurno spasila mog sina!  Ali ne, diletanti su se igrali doktora i bogova! To im ne može biti oprošteno!

            Pritužbu na rad tužioca Iveljić Ive i vd glavnog tužioca Koval Slavena dostavljam relevantnim institucijama u BiH od kojih očekujem puno angažovanje u zaštiti ugroženih elementarnih ljudskih prava, te izvođenje odgovornih pred lice pravde. Ista je u formi otvorenog pisma radi upoznavanja šire javnosti i upozorenje građanima da ne šute, da dignu glas protiv zloupotreba, nerada, korupcije i nepotizma u državnim institucijama i javnim ustanovama, posebno u zdravstvu, jer sutra su možda oni “na redu”.

Porazna je činjenica da o lekarskim grešakama oštećeni građani uglavnom šute. Zašto? Dugogodišnje obijanje pragova, prepiske, šikaniranje, inertnost, korumpiranost i nezainteresovanost onih koji bi svoj posao trebali odrađivati profesionalno, oštećene građane u startu demorališu.   

            Gospodine Periću, od Vas očekujem da zadužite disciplinskog tužioca, koji nije sa područja korumpiranog Tuzlanskog kantona, da detaljno pregleda sve dokumente koje Vam dostavljam, te naredi provođenje istrage i podizanje optužnice protiv odgovornih, a sve u razumnom roku. Dajem sebi za pravo da Vas ponovo (javno) kontaktiram, ukoliko i Vi , odnosno VSTV, podrži sramnu odluku tuzlanskih tužioca.

Ne zanima me eventualno kažnjavanje tužilaca. Tražim PRAVDU ZA DENISA! Tražim KAZNU ZA ZLOČIN! Neko mora odgovarati za silne tragične propuste, neko je kriv što ja više nemam svoga sina! Budite sigurni da se neću umoriti, niti odustati. Upornost i izdržljivost je odlika marljivih i vrednih ljudi moje rodne Slavonije, koju napustih zbog udaje za Mehmeda. Dok sam živa neću odustati od istine i pravde, jer moj sin to zaslužuje. Denis Garagić je bio jedan izuzetan mladić, na ponos ocu Mehmedu, bratu Igoru i meni, njegovoj majci, kao i mnogobrojnoj rodbini u Hrvatskoj i Srbiji, te prijateljima širom sveta. (U BiH, sa očeve strane, nema bliske rodbine, jer je Denisov otac rano, kao malo dete, ostao bez roditelja).

 

U prilogu dostavljam :

 

  1. Knjigu i DVD,
  2. Odgovor v.d.Glavnog tužioca br. Kta.2623/06 od 12.06.2007.god.,
  3. Pritužba uredu Glavnog tužioca od 12.04.2007.god.,
  4. Odgovor tužioca na prijavu PU Tuzla br. 2623/06 od 04.04.2007.god.,
  5. Zapisnik o prikupljanju izjave MUP-a TK, PU Tuzla od 13.10.2006.god.,
  6. Saopštenje JZU UKC Tuzla objavljeno u “Dnevnom avazu” 25.01.2005.god.,
  7. “Interna medicina” autora prof.dr Stevanović Stanoja (str.433 i 434, VI dopunjeno izdanje 1986.g.),
  8. Članci iz “Dnevnog avaza”od 22.06.2006.,07.08.2006., i 23.02.2007.god.,
  9. Odgovor UKC-a (med.direktora Muminhodžić Kasima) br.1-680-2/05 od 06.10.2005.god.,
  10. Zahtev Garagić Mehmeda za pokretanje istrage od 20.09.2005.god.,
  11. Račun UKC-a Garagić Denisu br.16816 od 12.09.2005.god.,
  12. Potvrda o smrti br.990/05 od 26.07.2005.god.,
  13. Otpusna lista MB : 0109/3697 ,
  14. Dijagnoza i preporuka Prijemne ambulante od 25.07.2005.god. u 8h (Samira Hasić),
  15. Anamneza, obrazac IB-3, 25.07.2005.god., odgovorni lekar Amira Bijedić,
  16. Podaci o fizikalnom pregledu bolesnika, br.protokola 0100/3697, 25.07.2005.god. (Amela Altumbabić),
  17. Izveštaj od 25.07.2005.god. (Brkić Esad),
  18. Uputa prijemne ambulante odelenju, obrazac IB-1, od 25.07.2005.god.,
  19. Protokol br.6694 od 25.07.2005.god.,
  20. Protokol br.3695 od (???),
  21. Matični list - istorija bolesti, obrazac br.1-21-10,
  22. Terapijski list, obrazac IB-5,
  23. Ultrazvuk gornjeg abdomena i urotrakta od 24.07.2005.god. (od.prijem),
  24. Nalaz i mišljenje lekara specijaliste od 23. I 24.07.2005.god., amb.br.6694 (potpis lekara nečitak),
  25. EKG snimci i laboratorijski nalazi – 11 listova,
  26. Preporuke “Emaus international” od 19.03.2001., 03.05.2000.,19.03.2000.god.,
  27. Prteporuke “Unicef”-a od 13.02.2002. I 16.02.2001.god.,
  28. Knjiga “In memoriam”,
  29. DVD – TVTK VIII 2000.god.

                                  

S poštovanjem !           

                                                                      Podnosilac pritužbe :

 

                                                         _____________________________                  

Tuzla, 16.08.2007.god.                      Nevenka Garagić, rođ. Manojlović

(Denisov 28. rođendan)

 

 

 

 

Dostavljeno :

 

1.       OHR Sarajevo, Specijalni predstavnik EU u BiH,

 

2.       OSCE Sarajevo,

 

3.       Ombudsmeni FBiH, Sarajevo,

 

4.       Dom za ljudska prava, Sarajevo,

 

5.       Helsinški komitet za ljudska prava u BiH, Sarajevo,

 

6.       PredsedništvoBiH, predsedavajućem preds.,

 

7.       Ministarstvo pravde BiH, Sarajevo,

 

8.       Skupština TK - preds.sk., Tuzla,

 

9.       OV Tuzla - preds.OV, Tuzla,

 

10.   Medijima.

 

 

 

Istog dana, 16.08.2007.godine (Denisov rodjendan), ispred «Merkatora» je postavljen dzambo plakat sa Denisovom slikom. Na plakatu, umesto predvidjenog pitanja

Koliko kosta zivot DOKTORE?
A istina i pravda TUZIOCE
?

stampano je bez reci «doktore» i «tuzioce» sto sam morala prihvatiti.


Prevod latinske poslovice sa plakata glasi :

«GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA»

Autor teksta ispod slike je draga prijateljica, bivsa komsinica Ljubica M. iz Montreala koja je uradila crtez prema Denisovoj slici i napisala ove tople reci.

 

 
06.12.2008.

SRAMNA REAKCIJA TUZILASTVA TK

Godinu dana smo cekali da se UKC Tuzla oglasi, odnosno odgovori na nas zahtev i obavesti nas o nalazu - izvestaju komisije ili komisija, koje su ispitivale okolnosti pod kojima je nas sin Denis Garagic preminuo na Internoj klinici nakon trodnevne “opservacije” na prijemnom odelenju tzv.dnevnoj bolnici). Kako nikakvo obavestenje ili  misljenje nismo dobili, slucaj smo 13.10.2006.godine prijavili MUP-u Tuzlanskog kantona, te predali kompletnu dokumentaciu.

 

12 stranica ZAPISNIKA O PRIKUPLJANJU IZJAVE od 13.10.2006.godine je prakticno prekucan nas zahtev UKC-u od 20.09.2005.godine, osim prve i poslednje stranice.

 

Dana 04.04.2007.godine stize i odgovor Tuzilastva TK 04.04.2007.godine na nasu prijavu MUP-u od 13.10.2006.godine. Odgovor tuzilastva potisuje tuzilac Ivo Ivelji.

 

Kako se vidi iz prilozenog tuzilac Ivo Iveljic ne preduzima apsolutno NISTA radi rasvetljavanja okolnosti pod kojim je nastupila Denisova smrt, ne ispituje ni jednog, pa ni kljucnog svedoka dr Kesera koji je bio u Denisovoj pratnji i koji je 23.07.2005.godine REKAO pravu dijagnozu dezurnim lekarima. On vesto ubacuje samo mislenje sudskog vestaka Cihlarz Zdenka (penzionisanog bivseg uposlenika UKC-a), koji nebulozno tvrdi, GLUMECI BOGA, da bi Denis svakako umro cak i da je na vreme dijagnosticirana njegova teska bolest (o kojoj lekari 3 dana pojma nisu imali). Jasan je njegov (i Cihlarzov) cilj : zastita lekara i klinike od bilo kakvog procesuiranja! To odgovorno tvrdim.

 

Da li je Zdenko Cihlarz svestan sta je napisao, ON - LEKAR!? Da li je on ikada CUO za Hipokratovu zakletvu?  Odakle mu pravo da tvrdi tako nesto? Denis se tri duga dana mucio u bolovima “zeljan disanja”, a niko mu nije pomogao, niko nije konsultovao strucne kardiologe!? Zasto? Zar tu nema krivice? Da je odmah izvrsena operacija moj sin bi danas bio ziv? To tvrdim ja iako Cihlarz tvrdi suprotno. Niko ne moze pouzdano znati sta bi bilo jer, ali ostaje cinjenica da nisu ni pokusali! Zasto? Zar to tuzioce i menadzment UKC-a ne zanima? Ili je vec uobicajena praksa da se takvi slucajevi zataskavaju?

 

Znaju li "slavni " strucnjaci Interne klinike UKC-a Tuzla za dr Mirsada Kacilu (sarajevska Klinika za srce) koji je operisao aneurizmu sestrama blizankama? Kod jedne sestre je vec postojala ruptura, kao i kod Denisa!? Ove devojke DOKTOR I HUMANISTA Kacila nije otpisao, vec se borio za njihov mladi zivot. On jeste polozio Hipokratovu zakletvu.

 

A tuzlanski samohvalisavci iz uKC-a su previse sujetni, njihova 4 prozvana lekara Interne klinike jos i «prepametni» da bi trazili pomoc onih koji ZNAJU. Prvu noc 23.07.2005.godine kad smo Denisa dovezli u teskom stanju bio je dezuran kardiolog Esad Brkic. Denis, teski kardioloski slucaj, preminuo je 25.07.2005.godine bez ijednog nalaza kardiologa!

 

Na odgovor tuzioca Ive Iveljica od 04.04., mi 12.04.2007.godine upucujemo prituzbu Glavnom tuziocu TK .

Za formulisanje ove prituzbe, a zbog primene clanova vazecih zakona, kao i pravnih pojmova, potrazili smo pomoc strucne osobe-poznatog tuzlanskog advokata.

 

Odgovor VD Glavnog tuzioca Koval Slavena 12.06.2007.godine na nasu prituzbu od 12.04.2007.godine

 

Ista kuca, ista skola - prituzba je odbijena! Ocito je da tuzioci Kantonalnog tuzilastva i sudski vestak udruzenim snagama SVESNO krse svoju profesionalnu duznost radi ZASTITE «LIKA I DELA» pojedinih lekara, menadzmenta ili kompletnog Klinickog centra kao institucije. To nije jasno samo onome ko nece da mu bude jasno, pogotovo danas kad su se novinari potrudili upoznati javnost sa “svetlim” likom tuzioca Koval Slavena.

 

Kako shvatiti glupost sudskog vestaka Cihlarz Zdenka koji kaze (a ovo je samo jedna od nebuloza u cilju zastite lekara, bivsih radnih kolega) :

 

«Nije bilo primene nepodobnog sredstva i nacina lecenja» - sta to znaci? SVE je bilo NEPODOBNO jer je pacijent preminuo sa POGRESNOM dijagnozom! Dijagnoza je ustanovljena tek obdukcijom!

 

ili  ovaj citat :

«Sve je adekvatno ustanovljenim stanjima..» – pa da li to Zdenko Cihlarz i tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval nas, medicinske laike, smatraju bas nepismenim i mentalno zaostalim, glupim gradjanima? Ustanovljena stanja (nalazi) pojedinacno ne znace nista. Ustanovljeno stanje znaci uspostavljenu dijagnozu! Moj sin je preminuo BEZ DIJAGNOZE nakon TRODNEVNOG boravka na tuzlanskoj klinici! Neko mora odgovarati, svaki zlocin se kaznjava, a lekari UKC-a JESU ucinili zlocin. O zastiti pocinioca zlocina, tuziocima Iveljicu i Kovalu treba da se pozabave njihovi pretpostavljeni!.

 

Jos jednom napominjem da smo samo ljudski trazili (pismeno) od direktora UKC-a da provede internu istragu, primereno kazni doktore i tu bi stali. A UKC,odnosno direktor Nedret Mujkanovic, ni posle godinu dana nije se udostojio da nas obavesti sta je (ako je) preduzeo. Znamo da su 2 njihove komisije ispitivale slucaj, znamo iz privatnih izvora i sta je komisija utvrdila : HITAN OPERACIONI ZAHVAT, naravno uz neizvestan ishod (a kakvu operaciju, to je kljucno pitanje, jer nije bilo dijagnoze?!). Znaci krivi 100%, zato nam nisu ni prosledili izvestaj komisije, drugog objasnjenja nema.

 

Ja se ipak uzdam u pravdu na kraju svega. Iako je spora PRAVDA JE IPAK DOSTIZNA.

04.12.2008.

ANEURIZMA

Sef kardioloskog odelenja Interne klinike u Tuzli dr Zumreta Kusljugic u “Dnevnom avazu” od 22.06.2006.godine upozorava citaoce (rec je o vrucinama) kako se srcani bolesnici treba da jave lekaru ako “osete jako gusenje, te bol iza grudne kosti koji se siri ka vratu, vilici ili levoj ruci”.

 

23. jula 2005.godine, kad je Denisu pozlilo, bila je uzasna vrucina, kao i prethodnih dana. A moj sin je bio “teski kardioloski slucaj” kako je rekao dezurnim lekarima, Krizicu i Azapagicu, dr Keser koji je doveo Denisa na kliniku! Krizic i Azapagic se nisu ni osvrnuli na dijagnozu cenjenog i u Tuzli poznatog lekara, vec su ga udaljili svojom “strucnom” dijagnozom da je u pitanju droga. Jos su zapretili policijom kojoj bi morali “prijaviti slucaj”, pa, eto to bi (mozda) stetilo ugledu dr Kesera koji se povukao jer za droge nije strucan.

 

Gospodjo Kusljugic, kome vi to delite savete u novinama? Zasto ne naucite doktore kojima ste šefica? Jos imate obraza reci kako ni vi ne bi videli rupturu (aneurizmu) cak ni u ponedeljak 25.07. na UZ . Ultrazvuk aneurizmu ne mora ni pokazati, ali zato postoje precizniji aparati za koje ZNAJU PROFESIONALCI (sa istinski polozenom Hipokratovom zakletvom): dr Mirsad Kacila, dr Asal Arslanagic, prof.dr.Stanoje Stefanovic (autor knjige “Interna medicina” - strana 434) i mnogi drugi. Samo u slavnoj tuzlanskoj klinici nisu prepoznali SKOLSKE simptome aneurizme. Cak  4 vasa “strucnaka”!

 

1.      Mario Krizic i Salih Azapagic – prvi dan, subota 23.07.2005.

2.      Samira Hasic – drugi dan, nedelja 24.07.2005.

3.      Fahir Barakovic – treci dan, ponedeljak 25.07.2005.

 

... i ... nema vise moga Denisa, a posli smo po njega, da ga vodimo kuci, jer kazu : «nije mu nista»! Prokleti da su.

 

Stidite li se imalo diletantizma vasih kolega?

 

Kako je uzasno saznanje da zivote svojih najmilijih predajemo u ruke bahatim, umisljenim i sujetnim diletantima!

03.12.2008.

HIPOKRATOVA ZAKLETVA ZA TUZLANSKE KRIVOKLETNIKE

Jos davne 1948.godine, na kongresu Medjunarodnog saveza lekarskih drustava u Zenevi, ustanovljena je konacna zakletva koja se danas koristi, Zenevska zakletva :

"U casu kada stupam medju clanove lekarske profesije, svecano obecavam da cu svoj zivot staviti u sluzbu humanosti.

Prema svojim uciteljima sacuvacu duznu zahvalnost i postovanje.

Svoj poziv cu obavljati savesno i dostojanstveno.

Najveca briga ce mi biti zdravlje mog bolesnika.

Postovacu tajne onog ko mi se poveri.

Odrzavacu svim svojim silama cast i plemenite tradicije lekarskog zvanja.

Moje kolege ce biti braca.

U vrsenju duznosti prema bolesniku nece na mene uticati nikakvi obziri, vera, nacionalnost, rasa, politicka ili klasna pripadnost.

Apsolutno cu postovati ljudski zivot od samog zacetka.

Niti pod pretnjom necu dopustiti da se iskoriste moja medicinska znanja suprotno zakonima humanosti.

Ovo obecavam svecano, slobodno, pozivajuci se na svoju cast."

 

Jesu li culi u Univerzitesko klinickom centru Tuzla za Hipokratovu zakletvu? Jesu li je zaboravili, ako su je ikada i znali?! Ili ona vise ne vredi u ovom korumpiranom i kriminalizovanom drustvu? Smrt mog sina se mogla spreciti samo da su tuzlansku Internu kliniku “procistili” od Hipokratovih krivokletnika!

 

Proslo je vise od godinu dana od naseg pismenog zahteva direktoru JZU UKC Tuzla, Mujkanovic Nedretu, za sprovodjenje interne istrage i kaznjavanje krivaca za smrt naseg sina Garagic Denisa.  

Osim odgovora Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora, u kojem nas obavestava da su primili zahtev i formirali strucni tim koji ce ispitati sve okolnosti, nikakvo obavestenje vezano za sprovodjenje interne istrage vise nismo dobili.

Pouzdano znamo da je formirana komisija, a potom i komisija nad komisijom. Zasto? Sta nije bilo u redu sa izvestajem prve komisije? Opet friziranje, stimanje? Ipak, ni jedan izvestaj nama nije upucen!

U prvoj komisiji je trebalo je da bude i dr Dragan Keser, nas komsija, koji je dezurnima na Interno klinici 23.07.2005.godine odmah rekao pravu dijagnozu (“teski kardioloski slucaj”), te dr Esad Brkic, kardiolog koji je tu noc 23.07. bio dezuran! Brkic je, od komisije ili pretpostavljenih, dobio zadatak da obavi s nama razgovor, odnosno da nas pokusa «smeksati», medjutim, suprug mu je porucio (inace se dugo znaju) da nam ni slucajno ne dolazi u stan. Dr Keser ubrzo napusta UKC , odlazi u Dom zdravlja. Jos pre odlaska je izostavljen iz komisije.  Zasto? Pa dr Keser je “nezgodan” svedok i uz to strucan (pulmolog, bronholog, kardiolog). Da li je sve“slucajno”?

Bili smo u UKC-u u toku rada komisije kad nam je sefica kardiologa Zumreta Kusljugic rekla da taj dan komisija ima na dnevnom redu jos 2 ili 3 slucaja (“divna” klinika!), a jako se iznenadila kad je u nasim rukama videla jednu od Denisovih anamneza iz vremena boravka na klinici. Gotovo otimajuci papir, pitala je odakle nam to. Rekli smo joj da smo svu dokumentaciju izuzeli legalno, na osnovu pismenog zahteva predatog na protokol klinike. Zasto li se toliko uznemirila? Pa upravo zato sto su svesni svoje krivice!

Moram jos naglasiti da sam joj rekla kako cu ih goniti dok ne isteram pravdu, te kad se znaju samohvalisati u medijima kako su prestizna, svetski poznata klinika, kad se vole slikati za TV sa ordenjem koje primaju od popova (Mujkanovic za lecenje oca i sina Starovlah), treba da budu spremni priznati i kad pogrese. Zumreta Kusljugic je samo ponavljala : «Ja znam Denisa, on je divan mladic, ko god ga poznaje zna da ne moze biti u pitanju droga». Odbrusila sam joj, prilicno ostro, da je informacija o drogi izasla iz njihove klinike i od njihovih zaposlenika, te da ce to morati demantovati.

Demant je izasao u “Dnevnom avazu” 25.01.2006.godine, naravno, kako sam vec spomenula, veoma vesto I pazljivo srocen kako ne bi sami sebi nabacili “omcu oko vrata”.

 

Neobjavljeni (u medijima) tekst za prvu godisnjicu Denisove smrti :

 

IN  MEMORIAM

25.07.2006.godine navršava se godina dana kako iznenada, zbog teških propusta i nemara lekara Interne klinike u Tuzli,   prestade kucati veliko i plemenito srce mog voljenog sina.

 

DENIS  GARAGIĆ

iz Tuzle

 

16.08.1979. - 25.07.2005.

 

                Milo moje čedo, mama Te još čeka, osluškuje: eto moga Dene! A Tebe nema da mi dođeš, dušo moja prekrasna, dobri moj dečače. Ukradoše mi Te, sine. Brutalno otkinuše i zgaziše najlepši cvet na svetu.

Obećala sam Ti, sine moj,  neću dati mira Tvojim dželatima u belim mantijama sve dok ne budu kažnjeni. Za njih nema oprosta ni zaborava. Prokleti da su :

 

  1. Mario Križić (subota-nedelja 23.07.-24.07.2005.)
  2. Salih Azapagić (subota-nedelja 23.07.-24.07.2005.)
  3. Samira Hasić (nedelja-ponedeljak 24.07.-25.07.2005.)
  4. Fahir Baraković ( ponedeljak 25.07.2005.)
  5. Ostali učesnici, a posebno nadređeni koji štite krivce i pokušavaju zataškati sramotu klinike. 

Sine moj, oprosti što pade u ruke diletantima tuzlanske Interne klinike koji pokazaše toliko neznanja, neprofesionalnosti, nehumanosti, površnosti i sujete da je to normalnom čoveku teško da poveruje.

Prva dva dežurna diletanta bahato su odbacili dijagnozu kolege, cenjenog doktora u Tvojoj pratnji («teški kardiološki slučaj») i puni sebe «od oka» procenili «svoju», totalno pogrešnu dijagnozu. Treći diletant, sutradan, prepisuje tu istu pogrešnu dijagnozu. Četvrti diletant, tog kobnog trećeg dana šalje Te kući («nije mu ništa»). Sine moj, kad Tvoje srce više nije izdržalo, kad je bukvalno puklo pred njihovim očima, Tvojim egzekutorima je tek onda bilo jasno: srce, aneurizma!? Ali prekasno! Tri dana ignorišu Tvoje žalbe na bol iza grudne kosti, nedostatak vazduha («željan sam disanja»). Tri dana se ne «setiše» da urade ultra zvuk srca (rezervisano za privatne pacijente?). Tri dana te hladnokrvno mučiše i .na kraju ... ? ZAŠTO?

Prokleti diletanti svesno Ti uskratiše pravo na život, a bilo je šanse. Ko može tvrditi suprotno, posle toliko izgubljenog dragocenog vremena? Gde je ta poznata tuzlanska Kardiologija? A tuzlanski aerodrom? Bilo je šanse, sigurno, ali savesnim doktorima-kardiolozima nije ni data mogućnost da svojim znanjem i iskustvom spasu Tvoj tek započeti život.

Muminhodžić Kasime, 10 meseci prođe od vašeg pismenog obećanja da ćete oformiti komisiju za ispitivanje ovog slučaja. Znam da je radila i  komisija nad komisijom. Gde je izveštaj? 

Mujkanović Nedrete, lepo je hvalisati se u medijima i primati ordenje (za rutinske zahvate – pa to vam je posao, za to primate platu), a šta bi sa odgovornima za smrt moga sina? Vama smo se pismeno obratili, godina prođe, a odgovora još nema?

Javni kantonalni tužioče! Javno vas prozivam i pozivam da pokrenete istragu po službenoj dužnosti! Ovaj slučaj je za vas. Dokaza ima, čak morbidnih, kao što je račun poslat na adresu i ime moga sina 2 meseca posle njegove smrti. Kakva li je to «crna rupa»,  jad i beda tuzlanskog zdravstva?

Neka mi oproste časni izuzeci, ali ova latinska poslovica kaže sve:

 

«ERRARE HUMANUM EST, SED IN ERRORE PERSEVERARE DEMENTIS»

 «GREŠITI JE LJUDSKI, ALI U GREŠKAMA USTRAJATI OBELEŽJE JE LUDAKA»

 

Denisova mama, Nevenka Garagić r.Manojlović

«Dnevni avaz» i «Oslobođenje», bosanski «nezavisni», «demokratski» dnevni listovi, odbili su objavati  ovaj (plaćeni) «in memoriam» , uz obrazloženje da je «javna optužnica» !? Koga oni  (ne) zavisni štite?

 

 

 
02.12.2008.

I DOKTORI UBIJAJU, ZAR NE ?

Mi, Denisovi roditelji, smo insistirali da UKC JAVNO, sa Denisovom slikom, demantuje pogresan uzrok smrti, procenjen od strane njihovih lekara, diletanata koji nisu znali ili nisu hteli utvrditi pravu dijagnozu. Prica o drogi koja je potekla iz klinike zaprepastila je  mnoge Denisove prijatelje, i poznanike. A koliko se suprug borio s njima  oko saopstenja i teksta istog, dovoljno govori podatak da je dobio secer.


Iz samog teksta saopstenja odmah se da primetiti da je isti veoma "pazljivo" srocen, kako bi se udovoljilo zahtevu roditelja, a da se ujedno izbegne "omca oko vrata" klinici, koje se plasio (s razlogom) Kasim Muminhodzic, tadasnji medicinski direktor UKC-a. Zasto se plasio “omce”? Zato sto su je i zasluzili! Jer, ocito je da i doktori ubijaju, zar ne?


Saopstenje je objavljeno je u "Dnevnom avazu" 25.01.2006.godine, tacno 6 meseci nakon Denisove smrti.

 

Za prvu godisnjicu smrti moga sina 25.07.2006.godine sastavila sam IN MEMORIAM koji nisu hteli objaviti ni “Dnevni avaz”, ni “Oslobodjenje”. Nakon 7 meseci, 22.02.2007. godine u emisiji «Zabranjeni forum» TV Pink-a, tema je bila : «Da li verujete novinarima?». Posto sam cesto slusala na TV-u profesora Spahic Besima o raznim BH temama i veoma ga cenim, javila sam se u emisiju i pitala za njegov komentar odbijanja novina “Dnevnog avaza” da objavi pomenuti tekst-? Jos sam komentarisala da bi ZAHVALNICU svakako objavili,  ali eto suprotno, dakle optuzbe, pokude - to ne dolazi u obzir. Moram napomenuti da su tekst iz tuzlanskog dopisnistva faksom poslali po «blagoslov« glavnih urednika iz Sarajeva, ali isti nije stigao, tj. direktiva je glasila : ne, ne moze se takav tekst objaviti.

Profesor je zaista bio opsiran, a njegov komentar se ukratko svodi na sledece : u malim sredinama kao sto je Tuzla i njegov rodni Travnik, gde se svi znaju, uvek postoje hadzije, ljudi od ugleda, koje svi stite, a pop, hodza, rabin, doktor, ucitelj – zakon je ono sta oni kazu. Mali, obicni covek koji nije u strukturi tesko moze da istera svoju pravdu.

Oko mog pitanja su se «sporjeckali» Sejad Luckin iz «Dnevnog avaza» i Suzana Mijatovic iz «Slobodne Bosne». Naime, Luckin je rekao da novinar odgovara za ono sto objavi, te da ne moze neko napisati sta hoce i traziti da se to objavi. Tada ga je «docekala» Suzana Mijatovic recima kako to da je «Dnevni avaz» nedavno objavio ostar demanti Mire Purivatre? Eh, tada Luckin pokazuje svoju dvolicnost recima : pa sta, covek platio, mi objavili!?

Urednice, urednice, pa i ja bih platila, ali je ocito da su na delu dvostruki arsini. Zasto otvorono nije priznao da se boje, odnosno stite, imena koje sam javno prozvala? Ja sam ih prozvala, ja bih i odgovarala, po svakom osnovu, jer sam potpisana punim imenom i prezimenom!

U pomenutoj emisiji jedna gospodja je rekla (kasnije sam saznala da se zove Tanja Topic, politicki analiticar): Denisov slucaj je mogao biti povod za jednu veliku istrazivacku pricu koja je mogla da istrazi pitanje u medicini, odnosno greske lekara i da se napravi sjajan istrazivacki tekst koji se moze primeniti na citav prostor BiH.

Ja sam ipak nasla nacin da objavim sta sam naumila, te sam pomenuti tekst uvrstila u knjigu koju sam pripremila svojim skromnim (neprofesionalnim) znanjem, te predala profesionalcima na stampanje. Knjiga ce ostati iza mene, iza nas, da svedoci o tragediji jednog mladog Tuzlaka, Garagic Denisa. Da svedoci o sramoti “slavne” klinike koja svoje greske ne priznaje i krije ih “kao zmija noge”, nasuprot samohvalisanju u  medijima za “uspesno” obavljene (rutinske!) zahvate.

Zaprepastili bi se svi kad bi gradjani glasno, javno progovorili o svojim tragicnim slucajevima u istoj klinici. Ja nemam pravo spominjati ostale. Zanimljivo je da ima primera greski sa smrtnim ishodom, (u ovoj «poznatoj» klinici u Tuzli), i to cak sa istim imenima lekara. Dakle greske ponavljaju i to nekaznjeno! A to nikoga ne brine. Gde su oni koji imaju dokaze? Zasto cute? Proverava li iko uzroke smrti pacijenata na UKC-u Tuzla? Zalosno i jadno…

 

Poslednje stranice knjige “IN MEMORIAM” od 39. do 44. :

39.

 http://www.zaslike.com/files/42zoxvw00alzxc8ecwhz.jpg

40.

http://www.zaslike.com/files/yeeuxur08alk33y4g1b5.jpg

41.

http://www.zaslike.com/files/pqy296aqiul7mfo0m2c6.jpg

42.

http://www.zaslike.com/files/nea025n3jws25x60cdof.jpg

43.

http://www.zaslike.com/files/04ewjrksjvxatszb7z9.jpg

44.

http://www.zaslike.com/files/6f4201ugnihhq8x18yr9.jpg

 

01.12.2008.

“SLAVNI” UKC TUZLA ?

Dana 20.09.2005.godine na protokol UKC-a predali smo zahtev za pokretanje istrage (interne – unutar UKC-a) povodom smrti naseg sina Garagic Denisa, a vec sutradan, 21.09.2005.god. na Denisovo ime postom stize racun UKC-a za intervenciju dezurnih lekara (Mario Krizic i Salih Azapagic) na Internoj klinici dana 23.07.2005.god. oko 16h. Nigde nema pisanog traga njihove «intervencije», a knjiga protokola je prepravljana (vidljivo iz kopije koju posed. Tog dana dezurni Mario Krizic i Salih Azapagic dali su Denisu inekcije za snizenje pritiska i vratili ga kuci.

Tek kasnije saznajemo da je pomenuti dvojac "strucnjaka" vec to popodne 23.07. odoka procenio svoju “dijagnozu” - da je u pitanju droga, jer tu istu noc kad smo Denisa ponovo doneli u teskom stanju rekli su da "takvih" njima dolazi svaki dan troje-cetvero. Dakle, ostali su pri svom popodnevnom “strucnom” misljenju, te nisu ni nameravali uvaziti, niti reagovati na recenu im dijagnozu od strane doktora u Denisovoj pratnji da se radi o "teskom kardioloskom slucaju".

 

Sledeci dan (nedelja 24.07.2005.godine i noc na 25.07.) dezurna Samira Hasic, u ponedeljak ujutro 25.07. u 8h u svom izvestaju, opet “strucno” hipokratovski, prihvata vec “uspostavljenu” (pogresnu) dijagnozu svojih prethodnika i u svom misljenju preporucuje ukljucenje psihijatra (zbog ovisnosti).

Tog istog dana u 12h i 30minuta moj sin Denis je preminuo.

 

Tek kasnije smo saznali da su svi bili sokirani i zaprepasceni “iznenadnom” Denisovom smrcu, jer su u istom trenu shvatili gresku u dijagnozi.

Zalosno je da je moj sin, sa teskom kardioloskom bolescu, preminuo na GASTROLOSKOM  odelenju Interne klinike. Neka je na cast klinici, njenim lekarima i rukovodstvu “slavne” (kako se sami hvale) tuzlanske klinike! Jedan kardiolog ove iste klinike rece (naravno u cetiri oka) za Denisov slucaj : «to je veliki samar nasoj dijagnostici».

 

Na nas zahtev od 20.09.2005.god.upucen UKC-u na ruke direktoru UKC-a Tuzla, Mujkanović Nedretu, 08.10.2005.god. stize odgovor od medicinskog direktora Muminhodzic Kasima u kojem pise kako su “formirali Strucni tim koji ima zadatak da ispita sve okolnosti vezane za smrt Vaseg sina Garagic Denisa tokom lijecenja na Klinici za interne bolesti”.  Nikada nismo dobili misljenje “Strucnog tima”.

 

I to je sve sto se tice “slavnog” UKC-a u Tuzli, osim saopstenja, odnosno demanta pogresne dijagnoze koja je u javnost plasirana od strane njihovih zaposlenika. Saopstenje je objavljeno u "Dnevnom avazu" 25.01.2006.godine, posle sestomesecne borbe sa direktorom Mujkanovic Nedretom i kocopernim Muminhodzic Kasimom koji je uporno odbijao tako nesto sto bi znacilo (njima “slavnima”) “stavljanje omce oko vrata UKC-u”.

Pazljivim pregledom dokumentacije uocila sam nesto cudno. Naime, sve anamneze nose datum 25.07.2005.godine, kada je vec nastupila smrt moga sina. Ocito je da se radi o naknadnom «friziranju» kada su shvatili svoju kobnu gresku.

Citiram deo iz zahteva klinici od 20.09.2005.god. :

Ovo sve navodim jer me strašno boli, kao roditelja, da se u izvještajima preuzetim iz klinike pišu GRUBE NEISTINE, a posebno što se vidi u drugom dijelu teksta-izvještaja, za koji ja sumnjam da je naknadno dokucan, a to je da pacijent:

-          negira teško disanje - ??? (o kojem to oni pacijentu pišu?)

-          negira bol u grudnom košu - ??? (nemam komentara)

-          ima dobar apetit - ??? (možda, ako se tako tretiraju one silne boce infuzije )

-          ima dobar san - ??? (ko, ako misle na sebe-doktore, onda sigurno nije laž)

-          nema temperaturu - ??? (ko je i kada mjerio?)

-          ne puši duhan - ??? (rečeno im je da je puno pušio).


Zaključak se nameće sam po sebi : kad je sin preminuo okružen tolikim brojem medicinskog osoblja, onda su u trenu svi shvatili da su od samog početka totalno promašili dijagnozu, odnosno sve vrijeme išli u pograšnom pravcu u određivanju dijagnoze. S obzirom da smo podnijeli zahtjev za obdukciju i zahtjev za izuzimanje kompletne bolesničke dokumentacije, vjerovatno su sa gore navedenim negiranjima «štimali» izvještaje, kako bi im koliko-toliko išli u prilog kod dokazivanja krivnje za smrt pacijenta čije stanje ni u jednom trenutku nisu prihvatili ozbiljno, niti profesionalno. Zašto u izvještajima nigdje nije navedeno da je pacijent došao u pratnji doktora-specijaliste, zašto ne piše šta je doktor izjavio, pogotovo zašto se ne spominje da je kod kuće imao kliničku smrt? Važne činjenice se nigdje ne spominju, ali zato su izvještaji puni neistinitih navoda .

 

Otpusna lista od 25.07.2005.godine u kojoj stoji : boravak od 25.07. do 25.07.2008.godine??? Gde je moj sin bio od 23.07.2005.godine? NA PRIJEMU, u tzv. Dnevnoj bolnici! Nije bio na ulici, ispred bolnice,  “slavnog” UKC-a?

Na otpusnoj listi stoji dijagnoza koja je utvrdjena tek obdukcijom, potvrdom smrti od 26.07.2005.godine, dan kasnije!!??

 

Na pismeni zahtev nas, Denisovih roditelja, izvrsena je obdukcija. Zasto smo je trazili? Nismo mogli shvatiti da se nas sin, izuzetno inteligentan, drustven, otvoren, vrlo poverljiv i privrzen porodici, u 26-oj godini poceo drogirati. A poverovali smo da tuzlanski lekari “slavne” klinike (cak 3 ekipe!) znaju svoj posao. Na kraju se, nazalost, ispostavilo da su obicni diletanti!

Niko nije znao zasto je Denis umro! Mi njegovi roditelji smo morali znali, sta god da je bilo u pitanju. Cak i da se radilo o drogi, zasto nisu nista preduzeli u tom pravcu? Ostavili su ga na milost i nemilost vlastitog organizma, bez ikakve medicinske pomoci, ostavili su ga da umre! Prokleti da ste Mario Krizic, Salih Azapagic, Samira Hasic, Fahir Barakovic! Moj sin je umro “zeljan disanja”, kako vam se, prokletim Hipokratovim krivokletnicima, 3 dana zalio!

  

Zivim za dan kad ce ovaj zlocin biti kaznjen.

 

Stranice knjige “IN MEMORIAM” od 30. do 38.:

30.

http://www.zaslike.com/files/oqr15b5doe1dohxoym2l.jpg

31.

http://www.zaslike.com/files/yyw61kth3ebhbvysl4up.jpg

32.

http://www.zaslike.com/files/h2ox51ozdkhmw7a6ztxk.jpg

33.

http://www.zaslike.com/files/2fw20h10yw3lp41m7vh.jpg

34.

http://www.zaslike.com/files/mpkpqqz4nlwqn84p4ka3.jpg

35.

http://www.zaslike.com/files/v9ab7calzr4rpkb10reu.jpg

36.

http://www.zaslike.com/files/eclhteplyi8s7uzjh43.jpg

37.

http://www.zaslike.com/files/5ly11jm0woi4zzcj6de.jpg

38.

http://www.zaslike.com/files/vuyd3aqr3722xe3z6n41.jpg

 

IN MEMORIAM DENIS GARAGIC
<< 12/2008 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJA BORBA
DENIS GARAGIC - knjiga 16.08.2006.

PRAVDA ZA DENISA-Tuzlarije
PRAVDA ZA DENISA-Sarajevo-x
Memories Live DENIS GARAGIC
MOJ SIN DENIS GARAGIC
Moj Sin Denis Garagic

NJIHOVA SRAMOTA
Sluzbena duznost
Kriminal i pravosudje
Doktori, sestre-banda nezainteresovana i bahata
Hipokratova zakletva

"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."


























MOJI FAVORITI
Moja sestra Ceca
ping
ddjermanovic
NERASVIJETLJENI ZLOČIN
Administratorov blog
Moj anđeo Marijana
više...

BROJAČ POSJETA
241460

Powered by Blogger.ba