IN MEMORIAM DENIS GARAGIC

Dobrodošli na moj blog. Ovaj blog posvecujem svom voljenom sinu Denisu koji je zbog pogresne dijagnoze preminuo na Internoj klinici UKC-a Tuzla 25.07.2005. god. u 26-oj godini zivota. "GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."

16.12.2008.

UHODANA SPREGA (TUZILASTVO, VESTAK, KLINIKA)?

Koliko je tacna sve cesca konstatacija da postoji sprega izmedju tuzioca, sudskih vestaka i klinika, u slucajevima lekarskih greski, bar sto se Tuzle tice?

Koliko je istine u mom pitanju javno upucenom VSTV-u, pa i BH javnosti preko medija i dzambo plakata, a koje glasi : Koliko kosta zivot doktore? A istina i pravda tuzioce? Koliko stvarno kosta?

Novac, novac je u pitanju? Zar je tako nesto moguce? Izgleda da jeste. Moguce, a ocito i uobicajeno! A ja to NISAM znala, nazalost. Sada znam, ali prekasno je. Strasna istina me proganja : zar je par stotina ili hiljada KM koje nisam pruzila doktoru (iako bi me, moram priznati, bilo stid same sebe), vredno jednog mladog zivota, zivota moga sina? Koliko je to nisko i jadno! U kakvo je to blato palo BH zdravstvo? To blato, ta kaljuga je nasa STVARNOST!

 

Tri godine su prosle. Moje sunce vise ne sija. Ugasilo se zauvek, a ja jos cekam istinu, pravdu… u neverici, tuzi, neizdrzivom bolu, u nekoj praznini, puna besa, prezira... prema povrsnosti, drskosti i diletantizmu u ovdasnjoj medicini i pravosudju.

 

  1. Mario Krizic i Salih Azapagic (23.07.05.)
  2. Samira Hasic (24.07.05.)
  3. Fahir Barakovic (25.07.05.)

Zelim vam dug, dug zivot, ispunjen besanim kosmarnim nocima. Vama i vasim zastitnicima. Neka vas Denisov molecivi pogled, pogled pun nade u ocekivanju pomoci, progoni i danju i nocu, sve dok ste zivi. Neka vas svaka moja suza zaboli kao ostrica maca zabodena duboku u srce (zar vasa srca jos kucaju?), kao otrovna strela u vasu dusu koju nemate i mozak koji ste zapustili.
Prokleti da ste! Neka tako bude!

 

Znam da sam krenula u dugotrajnu i tesku borbu trazenja istine i pravde, odnosno kazne za krivce. Svaki zlocin zasluzuje kaznu. U ovoj sredini je normalno da jedan doktor, sudski vestak, kaze da bi pacijent svakako umro, cak i da je ustanovljena STVARNA dijagnoza (tri dana su izgubili, nepovratno!)? Da li je svestan svojih reci? Da li se on zakleo? Ili nije ni cuo za Hipokrata? Eh, koliko li je samo Hipokratovih krivokletnika u UKC-u?


Krivokletstvo podrzava i menadzment UKC-a! Kako drugacije tumaciti izjavu Muminhodzic Kasima, tadasnjeg medicinskog direktora UKC-a, da ne mogu oni «svakoga slati na ultra zvuk»!!? Znaci, radi se o selekciji pacijenata : na one iz njihovih privatnih ordinacija, one sa «plavim» kovertama, one stranacki vazne, te nas nevazne, «obicne» gradjane, koji smo prepusteni na milost i nemilost «strucnjacima» tuzlanskog UKC-a.

 

Sta znaci izjava Nade Pavlovic-Calic, tadasnjeg direktora Interne klinike UKC-a Tuzla da “svako od necega mora umreti” i da su oni (UKC) “ucinili SVE”!!? Sta to “sve”? Da li je gospodja svesna da govori o 26-otogodisnjem mladicu? Da li je uopste svesna da nije moguce uciniti NISTA bez dijagnoze, odnosno sa POGRESNOM  DIJAGNOZOM pogresna je i terapija! Uostalom, sta je to “sve”?  Sta su to oni preduzeli iz oblasti kardiologije? NISTA! Cak ni obicni ultrazvucni snimak srca nije uradjen, da ne spominjem druge, preciznije (skuplje ?) i u kardiologiji OBAVEZNE nalaze. Ali, naravno, oni nisu znali dijagnozu, odnosno nisu HTELI poslusati doktora u Denisovoj pratnji 23.07.2005.godine.

Zlocin, zlocin, zlocin … je to! A kazna?

 

U odbranu lika i dela nesavesnih lekara, totalno bahatih diletanata, staju i tuzioci Ivo Iveljic i Slaven Koval (tada VD Glavnog tuzioca TK), te u (cini se uhodanoj) saradnji sa sudskim vestakom Cihlarz Zdenkom “aminuju” postupke lekara Interne klinike, te odbijaju sprovodjenje istrage jer bi po njima - tuziocima, odnosno “humanisti” Cihlarzu, Denis SVAKAKO UMRO!!? Koje li farse od tuzlanskog pravosudja i medicine!

U svakoj drugoj drzavi (normalnoj, pravnoj) slican “humanista” i «dr» bi se lose proveo, a sudski vestak sigurno vise ne bi bio “vestak”! U svetu se pacijenti odrzavaju u zivotu aparatima, a iskljucenje istih (eutanazija) se smatra ubistvom, te se kivicno odgovara. Posto BiH nije normalna pravna drzava, sto dokazuju njeni pravosudni organi, moj sin je bez ikakvih posledica - sankcija po lekare, preminuo pred njihovim bezbriznim pogledima, a prakticno je tri dana umirao na Internoj klinici UKC-a
Tuzla
! Niko ni prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Niko mu nije HTEO pomoci! Kao da je bio na ulici, a ne u “slavnoj” tuzlanskoj klinici, za mene - crnoj rupi I sramoti Tuzle! A zastitnici UKC-a, tuzioci Tuzilastva TK tvrde : NEMA ISTRAGE JER BI DENIS SVAKAKO UMRO! Zalosno i sramotno,  tuzioci i vestaci!

Interesantne su izjave nekih lekara Interne klinike, u razgovorima van klinike i naravno u CETIRI OKA, sta bi oni bili u stanju uciniti  da se njihovom detetu tako nesto desilo! Ja ne bih prljala svoje ruke, gade mi se, ali cu se potruditi da im poremetim miran san, da ih stigne zasluzena kasna, kako se vise NIKADA i NIKOME ne bi desila slicna tragedija, zbog (ne)ljudskog faktora.

Za mene je KRIVICA lekara tuzlanske Interne klinike nesporna. U potpunosti cu zanemariti odluku tuzioca i misljenje sudskog vestaka, jer je ocito da su se udruzenim snagama, svojski potrudili zastititi «nedodirljive», velike face u UKC-u Tuzla. To je potpuno jasno.

Sto se tice BH pravosudja, zelim navesti jos jedan primer “azurnosti” sudova.

Vrativsi se s odmora ovog leta, u postanskom sanducicu zatekoh izvestaj o prispecu preporucene posiljke dana 25.06.08.god. na Denisovo ime. Naime, Denis je opljackan 2004. godine, a Opstinski sud u Tuzli cak 4 godine vodi postupak za najobicniju kradju u kojoj su akteri uhvaceni odmah, na licu mesta, sa ukradenim predmetima! Treba li ovde komentar?

 

Koliko tek GODINA treba cekati PRAVDU u slucajevima koji zahtevaju dokazivanje krivice vestacenjem i saslusanjem brojnih svedoka? I to je nasa STVARNOST, nazalost.

 

Ne znam za ostale gradjane, ali JA ne dozvoljavam nikome da me pravi budalom! Bas nikome! Smatram da svaki pojedinac MORA da se bori za svoja prava, osnovna ljudska prava, za svoj zivot, zdravlje, svoju egzistenciju, da bude uporan i ne staje na prvoj prepreci.
Znam da ta borba zahteva dobre, jake zivce. Moramo se boriti sa svakodnevnom nepravdom, mobingom, ignorisanjem (na radnom mestu, u zdravstvenim ustanovama, opstinskim i komunalnim sluzbama itd.). Moramo se boriti za bolje sutra, moramo postovati SAMI SEBE. Ne smemo vise dozvoljavati da nas na svakom koraku prave budalama i glupim poslusnicima, pogotovo neke individue na “polozajima”, a u biti su  “ljudske gnjide”.

Ja cu se do kraja svog zivota boriti za (svoju) istinu i pravdu, a protiv korumpiranog pravosudja, pa makar do Strazbura. Necu odustati. Samo me smrt moze spreciti.

  

Jos jednu kratku pricu cu ispricati, a tice se mirenja sa nakaradnim stanjem u drustvu, cak i kad su pravnici u pitanju (sada je Glavni tuzilac), a dokazala sam tom pravniku da se MOZE kad se HOCE i kad se istraje. 

Negde 1998.godine medju prvima sam predala zahtev za otkup stana. Uz papire se trazio PS obrazac koji daje tadasnji SIZ stanovanja, kao i KC, geodetski izvadak lokacije zgrade. Nisam se slozila s pravnikom i direktorom firme da je moja obaveza prilaganja KC obrasca, te sam ostala uporna u tumacenju da je taj papir obaveza prodavca stana-firme. Nisu pomogla ni njihova uveravanja da ce mi refundirati tih 20-tak maraka. Sitnica jeste, ali princip je princip.
Na salteru Tuzlanske banke u centru grada (korzo) uplacujem za PS obrazac, a sluzbenica (inace moja komsinica) kaze kako moram i za KC uplatiti. Kategorici odgovaram NE, to mora firma, a ona ce meni «ma moras Nevenka, svi uplacuju». Ja njoj kazem : «neka uplacuju, ja necu, prodavac uz ono sto prodaje mora obezbediti pratece dokumente».
Tada se u razgovor ubacuje jedan gospodin, ne poznajem ga, i kaze «gospodjo, moracete uplatiti». Ja njemu ponavljam da nema govora, nece mene niko praviti budalom, toliko sam valjda pismena, logika kaze ono sto ja tvrdim. On meni : «gospodjo, ja sam advokat i drago mi je kad vidim da je neko uporan, ali ipak cete morati platiti». A meni puce film : «VI ADVOKAT i tako mi kazete? E, videcete, javicu vam ko je bio u pravu». Pitam kasnije komsinicu ko je gospodin, ona kaze advokat Sesenam Cosic!

Prosle su 2 godine. Iako sam medju prvima predala zahtev, stan sam otkupila, cini mi se, u poslednjoj turi. Ali KC izvadak je firma obezbedila, jer sam ja ostala uporna. Kasnije mi je pravnik rekao da misli da sam jedina u Federaciji, kojoj je firma platila KC. Opet napominjem, nije u pitanju bio novac, vec princip. Obavestila sam moju komsinicu da kaze Cosicu da sam ipak JA bila u pravu.
Sesenam Cosic je danas Glavni kantonalni tuzilac u Tuzli.

Sve se moze kad se hoce. Samo treba biti uporan (i u pravu, naravno).

Pravda je spora, ali je ipak dostizna. Ja cu je docekati, u to ne sumnjam ni jednog trenutka. 

 

IN MEMORIAM DENIS GARAGIC
<< 12/2008 >>
nedponutosricetpetsub
010203040506
07080910111213
14151617181920
21222324252627
28293031

MOJI LINKOVI

MOJA BORBA
DENIS GARAGIC - knjiga 16.08.2006.

PRAVDA ZA DENISA-Tuzlarije
PRAVDA ZA DENISA-Sarajevo-x
Memories Live DENIS GARAGIC
MOJ SIN DENIS GARAGIC
Moj Sin Denis Garagic

NJIHOVA SRAMOTA
Sluzbena duznost
Kriminal i pravosudje
Doktori, sestre-banda nezainteresovana i bahata
Hipokratova zakletva

"GRESITI JE LJUDSKI, ALI U GRESKAMA USTRAJATI OBELEZJE JE LUDAKA."


























MOJI FAVORITI
Moja sestra Ceca
ping
ddjermanovic
NERASVIJETLJENI ZLOČIN
Administratorov blog
Moj anđeo Marijana
više...

BROJAČ POSJETA
241461

Powered by Blogger.ba