I tako mesecima… godinama…

"… od svega ostase samo uspomene od kojih se pobeci ne moze.

Cak i kada bi znali put sto vodi u zaborav, mi ne bi posli njime.

Vec se uvek istom stazom vracamo sto vodi do mora uspomena.

I uronimo u te talase koji nas miluju, nose, vuku u dubine.

I plovimo, plovimo ka onim nekim dalekim, nedostiznim obalama sto nas svake noci zovu i mame.

I onda se odjednom probudimo jer se uplasimo da cemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.

A kad se pogledamo u ogledalo, vidimo ispod ociju nekoliko sitnih kapi... blistavih... slanih... "

 (“Takva je nasa Dusa” -  Desanka Maksimovic)

"Dobro umire rano, a zlo zivi stotinu godina." - ZASTO???