Tvoj poslednji rodjendan pre 20 godina, Sine moj… Proslavio si ga s prijateljima u tuzlanskom „Klubu 65“ – ni njega vise nema. Danas bi imao 45 godina Lavce moje milo… Imao bi, da, samo da su prokleti dzelati u belom znali i hteli raditi svoj posao! A nisu! Zbog drskih, oholih diletanata “slavne” Klinike UKC…
Duso moja mila, 19 godina nisi s nama… Tuga i bol za Tobom ne prestaju, ali uspomene i secanja zauvek ostaju. Ti si tu…U svakom trenu vremena, u svakoj zraci suncaU svakoj kapi kise, u svakoj čestici vasioneU svakoj misli, pokretuTi si uvek tu… Prokleti da su Sine dzelati u belom Interne klinike UKC-a Tuzla!
Cedo moje milo, 18,5 godina nisi s nama… “UliceTvojih pogleda nemaju krajaLaste iz Tvojih zenica na jug se selesa jasika u grudima Tvojim lisce ne opadaNa nebu Tvojih reci sunce ne zalazi…” (“Daleko u nama” Vasko Popa) “A Tebe nema osmehom svojim da razvedris sve…“ Prokleti da ste Denisovi dzelati u belom!
Sine moj, danas bi napunio 44 godine… Poslednji Tvoj rodjendan 25-ti (16.08.2004.) proslavio si sa svojim prijateljima u Klubu 65… i nikad vise… 26-ti nisi docekao, nisu Ti dozvolili dzelati u belom… Proklinjem ih svaki dan! I Tvoji katusi su bas jutros procvetali – Tebi za rodjendan!
Najdrazi nas Denise, 18 godina nedostaješ svaki dan, svaki tren… U nasim mislimaTi si uvek tu, s nama, i uvek ces biti… Tvoja dobra, besmrtna dusa vecno zivi za nas koji Te volimo i cuvamo od zaborava… Vreme brise sve samo Tebe ne!
Sine moj mili – 17,5 godina Tebe nema. Toliko dugo, dugo nedostajes, jos citavu jednu mladost! I da, bas tako: “Kad bi za svaku misao na Tebe iznikao cvet, golem vrt postao bi ovaj svet.” Ti Sine moj nedostajes… i svi moji Manojlovici iz rodne Slavonije… “Nedostaju ti, govorila je. To je tuga, a tuga…
Sine moj, danas bi napunio 43 godine… A 18 rodjendana nisi slavio… Duso moja… “Prepoznaces me po cutanju. Vecni ne razgovaraju.” (“Besmrtna pesma”)
„Znas, ja sam stvarno sa zvezda.Sav sam od svetlosti stvoren.Nista se u meni nece ugasiti ni skratiti.Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zoresvom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti.“ (Besmrtna pesma) Cedo moje milo… 17 godina prodje bez Tebe… 17 godina Tvoja besmrtna dusa obasjava nas svojom vecnom svetloscu… 17 godina proklinjem Tvoje dzelate…
Sine moj… Tvoja predzadnja slika u omiljenom kaficu „Sydney“… Danas je 16,5 godina kako nisi s nama – 16,5 dugih, bolnih godina… Nazalost i Tvoj ujko, moj drugi mladji brat, Dusko nas je napustio… Iznenada, pre 2,5 meseca… ostade mi pusta rodna slavonska kuca… Nije posteno, nista nije po redu, ostadoh samo ja – najstarije…
Sine moj, poslednji rodjendan si proslavio u „Klubu 65“ pre 17 godina… I nikad vise… posle 2004. godine… nikad vise Cedo moje… I danas je jedan Leptiric uleteo u stan, dugo je bio, leteo po dnevnoj sobi… Nedostajes Mili moj, svaki dan, svaki tren u ovoj vecnoj tisini…