Mi, Denisovi roditelji, smo insistirali da UKC JAVNO, sa Denisovom slikom, demantuje pogresan uzrok smrti, procenjen od strane njihovih lekara, diletanata koji nisu znali ili nisu hteli utvrditi pravu dijagnozu. Prica o drogi koja je potekla iz klinike zaprepastila je mnoge Denisove prijatelje, i poznanike. A koliko se suprug borio s njima oko saopstenja i teksta istog, dovoljno govori podatak da je dobio secer.
Iz samog teksta saopstenja odmah se da primetiti da je isti veoma “pazljivo” srocen, kako bi se udovoljilo zahtevu roditelja, a da se ujedno izbegne “omca oko vrata” klinici, koje se plasio (s razlogom) Kasim Muminhodzic, tadasnji medicinski direktor UKC-a. Zasto se plasio “omce”? Zato sto su je i zasluzili! Jer, ocito je da i doktori ubijaju, zar ne?
Saopstenje je objavljeno je u “Dnevnom avazu” 25.01.2006.godine, tacno 6 meseci nakon Denisove smrti.
Za prvu godisnjicu smrti moga sina 25.07.2006.godine sastavila sam IN MEMORIAM koji nisu hteli objaviti ni “Dnevni avaz”, ni “Oslobodjenje”. Nakon 7 meseci, 22.02.2007. godine u emisiji «Zabranjeni forum» TV Pink-a, tema je bila : «Da li verujete novinarima?». Posto sam cesto slusala na TV-u profesora Spahic Besima o raznim BH temama i veoma ga cenim, javila sam se u emisiju i pitala za njegov komentar odbijanja novina “Dnevnog avaza” da objavi pomenuti tekst-? Jos sam komentarisala da bi ZAHVALNICU svakako objavili, ali eto suprotno, dakle optuzbe, pokude – to ne dolazi u obzir. Moram napomenuti da su tekst iz tuzlanskog dopisnistva faksom poslali po «blagoslov« glavnih urednika iz Sarajeva, ali isti nije stigao, tj. direktiva je glasila : ne, ne moze se takav tekst objaviti.
Profesor je zaista bio opsiran, a njegov komentar se ukratko svodi na sledece : u malim sredinama kao sto je Tuzla i njegov rodni Travnik, gde se svi znaju, uvek postoje hadzije, ljudi od ugleda, koje svi stite, a pop, hodza, rabin, doktor, ucitelj – zakon je ono sta oni kazu. Mali, obicni covek koji nije u strukturi tesko moze da istera svoju pravdu.
Oko mog pitanja su se «sporjeckali» Sejad Luckin iz «Dnevnog avaza» i Suzana Mijatovic iz «Slobodne Bosne». Naime, Luckin je rekao da novinar odgovara za ono sto objavi, te da ne moze neko napisati sta hoce i traziti da se to objavi. Tada ga je «docekala» Suzana Mijatovic recima kako to da je «Dnevni avaz» nedavno objavio ostar demanti Mire Purivatre? Eh, tada Luckin pokazuje svoju dvolicnost recima : pa sta, covek platio, mi objavili!?
Urednice, urednice, pa i ja bih platila, ali je ocito da su na delu dvostruki arsini. Zasto otvorono nije priznao da se boje, odnosno stite, imena koje sam javno prozvala? Ja sam ih prozvala, ja bih i odgovarala, po svakom osnovu, jer sam potpisana punim imenom i prezimenom!
U pomenutoj emisiji jedna gospodja je rekla (kasnije sam saznala da se zove Tanja Topic, politicki analiticar): Denisov slucaj je mogao biti povod za jednu veliku istrazivacku pricu koja je mogla da istrazi pitanje u medicini, odnosno greske lekara i da se napravi sjajan istrazivacki tekst koji se moze primeniti na citav prostor BiH.
Ja sam ipak nasla nacin da objavim sta sam naumila, te sam pomenuti tekst uvrstila u knjigu koju sam pripremila svojim skromnim (neprofesionalnim) znanjem, te predala profesionalcima na stampanje. Knjiga ce ostati iza mene, iza nas, da svedoci o tragediji jednog mladog Tuzlaka, Garagic Denisa. Da svedoci o sramoti “slavne” klinike koja svoje greske ne priznaje i krije ih “kao zmija noge”, nasuprot samohvalisanju u medijima za “uspesno” obavljene (rutinske!) zahvate.
Zaprepastili bi se svi kad bi gradjani glasno, javno progovorili o svojim tragicnim slucajevima u istoj klinici. Ja nemam pravo spominjati ostale. Zanimljivo je da ima primera greski sa smrtnim ishodom, (u ovoj «poznatoj» klinici u Tuzli), i to cak sa istim imenima lekara. Dakle greske ponavljaju i to nekaznjeno! A to nikoga ne brine. Gde su oni koji imaju dokaze? Zasto cute? Proverava li iko uzroke smrti pacijenata na UKC-u Tuzla? Zalosno i jadno…
Poslednje stranice knjige “IN MEMORIAM” od 39. do 44. :
