DENISE
SINE MOJ
VOLIM TE
VOLIM TE
VOLIM TE
SINE…
"Draga Nevenka, ponekad zapazim neke bilborde, ali ovaj bilbord me posebno privlačio. Pitala sam se gdje li su pronašli ovog prelijepog mladića za tu postavljenu reklamu? A danas sam, užasnuta, saznala o čemu se radi čitajući i slušajući sve što ste objavili. Još veoma potresena, želim da Vam se javim i izrazim svoje saosjećanje, kao i podršku u Vašim nastojanjima da dođete do istine i pravde. Pročitala sam i Vaša reagovanja na stradanje Svjetlane Zukić. Više bih voljela da je moj slučaj usamljen, ali mi je sada jasno da se nepopravljive greške nekih ljekara, njihova prepotentnost, nadmenost, sujetnost, bahatost, nedodirljivost, događaju u širim razmjerama"…
Pre par dana, tacnije 07.02.2010.godine, dobih ovaj e-mail od nepoznate osobe.
Da, taj prelepi mladic je moj sin Denis, Denis Garagic.
Punih pet godina ce biti 25.07. kako vise nije s nama nas prekrasni sin.
Jos niko, NIKO, nije odgovarao za njegovu preranu smrt.
Zbog pogresno PROCENJENE dijagnoze tuzlanski diletanti na Internoj klinici UKC-a Tuzla su ga PREPUSTILI kandzama smrti!
Mario Krizic, Salih Azapagic, Samira Hasic, Fahir Barakovic…
Koje, cije i kada ce kandze vas zgrabiti?
Spavate li mirno dzelati?
Progone li vas ove mile okice?
Ove okice…ugasene…zauvek.
Prokleti da ste dzelati!
Hocu li ja docekati pravdu? Pravdu za Denisa?
Hocu!
Znam da hocu!
Koju vrstu – nije bitno. Pravda je PRAVDA…
I ovo je pravda – "Dnevni avaz", 27.10.2009.
I ovo je pravda ("San", 29. i 30.09.2008.):
Draga Nevenka,
Hvala vam puno za svaki komentar koji ste napisali,često jedino vi i ostavite komentar.Nekada imam osjećaj da pišem “sama sebi”.
SMRT U KRIVO VRIJEME
Već nestalo si, dijete, korakom hitrim,
a da nisi upoznalo život sneni,
dok mi, stari, u mrežu poznih ljeta zapleteni,
još uvijek kročimo stazama životnim.
Tek pogled i jedan dašak,
Zemljina zraka i svjetlosti dana,
život te dadne samo na časak,
a onda te nađosmo zauvijek uspavana.
U tom dašku i pogledu jednom,
možda se igre i čari
svog života skriše,
dok se ti, prepadnut, od života sakri.
A kad smrt i oči naše jednom ugasne,
možda nam se učini da ne vidješe
ništa više nego oči tvoje.
Hermann Hesse