Snimak price o Denisovoj tragediji koju je 26.09.2007.godine u emisiji “Crno na bijelo” emitovala BN televizija u sklopu emisije “Crno na bijelo”, a 6 TV kuca iz FBiH precutale (zasto-zna se), nedavno je nestao sa You Tube.
Zahvaljujuci mojoj virtualnoj sarajevskoj prijateljici (nismo se jos upoznale) gordanasi.blogger.ba snimak je ponovo postavljen. Beskrajno sam joj zahvalna.
Nakon ove, 2007.godine od kada datira ovaj snimak, od VSTV-a stize (negativan) odgovor tek 2009.godine!
Na moju apelaciju 2009.godine Ustavni sud BiH jos ne odgovara (godina dana)!
Privatna tuzba protiv UKC-a Tuzla vec 2 godine lezi i kupi prasinu u ladicama “azurnog” Opstinskog suda u Tuzli!
Sve je (to) isto… samo PRAVDE NEMA!!!
A bice je… bice…
Za deo pravde, PRAVDE ZA DENISA se vec pobrinula VISA SILA…
Za ostatak…na kraju svega…na kraju svih krajeva – tu sam JA.
Obecala sam, a mame obecanja ispunjavaju…
“Uzdaj se u se…”
PRAVDA ZA GARAGIC DENISA -I dio (BNTV 2007)
PRAVDA ZA GARAGIC DENISA -II dio (BNTV 2007)
Draga Nevenka, bilo mi je zadovoljstvo i čast pomoći vam da snimak bude vraćen i da što više ljudi vidi šta se dogodilo.
I kao što sam već više puta rekla DIVIM SE vašoj snazi i volji, vašoj borbi za pravdu (iako više ne znam šta znači ta riječ i da li postoji? )i kada ja posustanem sjetim se vas…
Voli vas Gordana
Draga moja Gordana, ja sam Vam beskrajno zahvalna.
Nas dve se najbolje razumemo, jer nas vezu tragicne sudbine nasih najmilijih i borba za pravdu u ovom korumpiranom drustvu.
Nadam se da cemo se uskoro i upoznati.
Voli Vas Nevenka
Pošao sam Vam nešto napisati ali to mi nikako ne ide.Ne znam, mislim da nikakva pravda Vame ne treba niti kazna za nekoga. Malo je reći da mi je žao. Boli to sve ali Vaših 25 godina sa Vašim djetetom Vam ne mogu nikada uzeti.Zato, budite ponosni i dostojanstveni u svojoj tuzi i boli.Biće Vam lakše kada shvatite da ima ljudi koji su suosjećajni.
tuzlak75000,
bojim se da Vas bas nisam potpuno shvatila. Kako mislite da “nikakva pravda” meni (ili bilo kome, pretpostavljam) ne treba? Mislite da treba bez glasa da bolujem i tugujem, da po bosanskom (meni stranom mentalitetu, iako ga imam u kuci) cutim uz uzdah : “tako je sudjeno”, “tako je bog hteo”, “bog dao – bog uzeo”, “ima i gore”…?
Ja nisam Bosanka, ja sam Slavonka, mozda se bas u tome razlikujemo…
JA NECU da cutim! Da neki drugi nisu cutali, da su se borili, mozda bi moj Denis danas bio ziv! A znam slucajeve odustajanja od trazenja istine i pravde, bas pod pritiskom lekara i uveravanja advokata da je uzaludna borba sa vetrenjacama i da “vrana vrani oci ne kopa”…
Sve mi je to poznato, kroz sve to sam i sama prosla, ali ih nisam poslusala, te vajne “profesionalce”…
Sramota su za svoju struku tuzlanski advokati koji su me odbili zastupati iz straha od odmazde UKC-a za svoje bliznje koji tamo rade. “Profesionalci”? Kako da ne!
Mozda ce, na kraju krajeva, moja borba pomoci nekome? Mojim, Vasim, nasim potomcima? Krajnje je vreme da i lekari, inace zasticena vrsta, odgovaraju za svoje (ceste) greske zbog nemara, bahatosti, sujete, neznanja ili cekanja “plave koverte”.
Meni je MOJ SIN najvazniji na svetu! Meni NIJE dovoljno 25 godina uzivanja u njegovoj prisutnosti, njegovom glasu, smehu, pogledu, koracima, razgovorima…NIJE! NIJE!
Ja se ponosim sto sam imala sina kakav je bio Denis i ja sam njemu duzna istinu i pravdu. Inace, nikome nista nisam duzna. I ovaj dug cu vratiti, po bilo koju cenu. Moj Denis je to zasluzio i to ce imati pre nago mu se pridruzim.