Pet godina je proslo…u cekanju pravde, pravde za mog sina Denisa.
U nizu proceduralnog obracanja i odbijanja VSTV-a da pokrene istragu protiv tuzioca Iveljic Ive i Koval Slavena, zastitnika tuzlanskih lekara Interne klinike UKC-a, poslednju rec cekam od Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
A Ustavni sud jos cuti…vise od godinu dana. Zasto? Preoptereceni su? Ili ne rade svoj posao po zakonu i u skladu sa datom zakletvom?
Ocito, jer Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je zatrpan tuzbama gradjana protiv drzave BiH.
Podsecam – otvorena pisma predsednicima VSTV-a, Branku Pericu i Miloradu Novkovicu (2 godine sam cekala odgovor ove “azurne” pravosudne institucije koja “sefuje” tuziocima i sudijama) :.
KOLIKO KOSTA ZIVOT DOKTORE? A ISTINA I PRAVDA TUZIOCE?
.
Sad (opet) cekam…dokle?
Prateci stampu, jasno je da je BH pravosudje u totalnom mraku.
Kako onda ocekivati objektivnu, nepristrasnu i nezavisnu (od bilo kakvih uticaja) odluku bilo koje od spomenutih institucija? Ja je i ne ocekujem, samo zelim da sto pre donesu odluku, bilo kakvu, samo da je donesu i da idem dalje…
A gde bi isla Bosna i Hercegovina? U Evropu? Sa ovima i njima slicnim? Tesko!
Kome sam se ja to obracala trazeci pravdu – pravdu za Denisa? Ispada – NIKOME!
