.
“I nikada priznati greh nece povratiti Tebe”… nikada…
Nikada, niko i nista nece povratiti Tebe… Sine moj…
Ni priznati greh…
Hipokratovi krivokletnici nisu ni pomislili ljudski i profesionalno priznati: “pogresili smo”, dogadja se… ljudski je gresiti… da, ali je itekako ljudski i priznati gresku…
Ne, NISU priznali! Samo su prepisivali, prepisivali, ustrajali u pogresci i uskratili Ti pravo na zivot! Kaze latinska poslovica: “Gresiti je ljudski, ali u greskama ustrajati obelezje je ludaka”!
Uzasno je saznanje u cije i kakve ruke Te prepustismo, na milost i nemilost dzelata u belom… uzasno! Nazalost, sada znamo: UKC Tuzla je prepun bas takvih… da, taj “slavni” UKC!
Znam, Ti mi se nikada vise neces vratiti, nikada Te vise necu videti, poljubiti…
Ali, postoji nesto sto se ne sme propustiti, zaboraviti… nesto sto se MORA uciniti, zbog cega vredi i zivot zaloziti – ISTINA i PRAVDA.
Istina i pravda nema alternativu… samo je jedna istina, samo je jedna pravda i za njih se borim od onog strasnog dana, dana Tvoje smrti 25.07.2005.godine.
Borim se i boricu se do kraja, svim sredstvima, bez obzira na sve opstrukcije, lazi, odbijanja, potpise i pecate mocnih foteljasa u pravosudnim institucijama BiH…
Boricu se i po cenu zivota… to Ti dugujem Sine moj, to sam Ti obecala i obecanje cu ispuniti!
Niko i nista me nece zaustaviti…
Niko i nista me nece uplasiti…
Niko i nista me nece pokolebati…
NE, nece ni sramotne mracne institucije ove drzave… NECE!
Ja sam Tvoja mama, Ti si MOJ SIN…
Ja sam Te rodila, podigla, odgojila u krasnog mladica, a ONI?
Prokleti diletanti UKC-a 3 dana su Te posmatrali, nezainteresovano, kao da si bio na ulici… i uzeli Ti zivot! Ni prstom nisu mrdnuli… Nisu znali? Ili nisu hteli da znaju (a receno im je)? Kako su stekli svoje diletantske diplome? Koliko jos zivota imaju na svojoj prljavoj savesti? Zataskani slucajevi naravno… imaju oni svoje vestake…
Saucesnici u zataskavanju LEKARSKIH GRESAKA su u dobro uhodanoj dugogodisnjoj sprezi, pogotovo Kantonalno tuzilastvo TK, pa VSTV BiH, cak i Ustavni sud BiH: odugovlaci, odbij, zaplasi… kako bi se zamorila i odustala tuzilacka strana…
.
NECE ODUSTATI Tvoja mama Sine, NE!
Uprkos svim odbijanjima ja cu izdrzati. Moja borba je borba za Tebe, za istinu i pravdu, a to je vredno truda, cak i nemoguceg.
ZNAM da cu uspeti, jer PRAVDA UVEK na kraju pobedjuje!
Ja cu kraj docekati, MORAM, jer svaki zlocin zasluzuje kaznu, kakvu god…
KUCE MRAKA:
UKC TUZLA TUZILASTVO TK VSTV BiH USTAVNI SUD BiH
“Slava je ono sto se mora osvojiti, cast je ono sto se ne sme izgubiti.” (A. Schopenhauer)
R.I.P.
Draga Nevenka,
Vaša borba je prvenstveno borba za vašeg predivnog sina Denisa, ali to je ujedno i borba za mene i moju sestru Cecu jer ste vi žena heroj, žena koja je i meni pomogla više puta da ne pokleknem, moja podrška, moj uzor za borbu…To je ujedno i borba za druge ljude, borba da se nikome više tako nešto ne dogodi…
Hvala vam za to.
Voli vas
Gordana
Draga moja Gordana, hvala Vam na lepim recima.
Svaka borba je borba i za mnoge druge, ne samo za sebe, jer i najmanji pomak u toj borbi ce pomoci i drugima da se bore, da ne pokleknu, da dignu svoj glas protiv nepravde, ugnjetavanja, mobinga, nepotizma, korupcije, lazi i lopovluka kojim ova drzava obiluje, a sto je najgore – od strane onih koji profesionalno treba da se bave upravo suzbijanjem svega pomenutog.
Ono sto se nama dogodilo, dogadja se i dalje, ali ohrabruje cinjenica da se gradjani sve cesce odlucuju pravdu potraziti na sudu, bez obzira i na odbijanje tuzilaca da krivicno (po sluzbenoj duznosti) pokrecu istrage o lekarskim greskama. Lekari su jos uvek mali “bogovi” u BiH, zasticeni kao beli medvedi…