Na danasnji dan, pre tacno 19 godina, 06.02.1995.godine slusala sam Radio Beli Manastir i poruke nasih najmilijih iz ravne Slavonije za rodjendan Denisovih roditelja (isti datum).

Medju brojnim porukama procitana je i pesmica bake Dusanke, moje mame, koja je svoje unuke videla 3 godine ranije, 06.02.1992.godine kada je stigla u Tuzlu poslednjim linijama (nekim autobusom iz Vukovara, preko Srbije), bez obzira sto je svi odgovarali od poduhvata. Od tada smo komunicirali samo porukama preko Crvenog krsta…

Radio Beli Manastir 06.02.1995.godine – Poruka dragim unucima

 

Denisu i Igoru, nakon tri godine ratne da se nismo videli

 

Dragi Deno i Igore,

oči crne mile moje,

baka vas je poželela

tridesetšest meseci

da vas nisam videla.

 

Kad sam od vas odlazila

u obraz sam vas tiho poljubila,

da vas ne bih probudila,

jer ste miran sanak snili,

bezbrižni ste tada bili.

 

Mi živimo svi u nadi

da će dani sretniji svanuti,

pa ćemo se opet

sretni zagrliti.

 

Neka vam se ispuni

svaka želja vaša

to vam žele deda i baka

iz sela Silaša.

 

Dušanka Manojlović, Silaš – 06.02.1995.godine

A danas, 06.02.2014.godine, tacno na nas rodjendan (suprugov i moj) jos jedno rociste na Kantonalnom sudu u Tuzli je odgodjeno…

Iz proceduralnih razloga – shvatam i u redu je.

Naime, dopuna nalaza tima sudskih vestaka je kasnila, tako da ne bi bio ispostovan zakonski minimum od 8 dana koje strankama u postupku treba dati za izjasnjenje na isti.

 

Sledece rociste, i po svemu sudeci poslednje, je 14.02.2014.godine.

Do tada cu pripremiti i zavrsnu rec, koju sam napisala jos za prvo rociste 30.09.2013.godine, ali cu ga dopuniti osvrtom na dopunu nalaza vestaka.

 

Mirna sam, znam da sam u pravu… ISTINA I PRAVDA uvek na kraju pobedjuju!

IZDRZACU SVE!

To dugujem svom sinu Denisu…

Tonski zapis na Facebook profilu:

Radio Beli Manastir 06.02.1995. – Poruka unucima Denisu i Igoru