“Placu slova, ja ih cujem jasno…”
“Ako Tvoja Dusa moju pjesmu slusa…”
Ako…
Ne, ne, ne AKO…
Ja znam, znam DA Tvoja Dusa moje misli slusa…
Ja znam, Tvoja Dusa je uvek sa mnom, gde god ja bila…
A ako postoje andjeli… ja dobro znam da si Ti medju njima…
I znam da si Ti najlepsi, najveci i najsvetliji Andjeo medju andjelima…
Poput ovog andjela pored Tvoje slike kojeg Ti je doneo Tvoj drug Mario…
“Zasto nebo pricekalo nije?”
Zasto Andjele moj mili?
Tvoji dzelati su Te poslali tamo… prokleti da su, prokleti zauvek!
_______________________________________________________________
I KONACNO!
Danas, 25.02.2014.godine u popodnevnim satima preuzeli smo drugostpenu PRESUDU Kantonalnog suda u Tuzli, a po zalbi tuzenog UKC-a Tuzla na prvostepenu presudu Opstinskog suda u Tuzli od 27.12.2012.godine. Presudu je donelo drugostepeno vece sastavljeno od troje sudija Kantonalnog suda Tuzla.
PRESUDA JE U NASU KORIST!
POTVRDJENA JE GRADJANSKA KRIVICNA ODGOVORNOST UKC-a!
Njihova zalba je odbacena i prvostepena presuda je potvrdjena!
O smesno formulisanoj zalbi tuzenog, o jos smesnijoj zavrsnoj reci istog, o ulozi vestaka Cihlarz Zdenka (kojeg sam jos 2006.godine prepoznala kao sluzbenog zastitnika UKC-a u cvrstoj sprezi s tuziocima Kantonalnog tuzilastva TK u krivicnom predmetu koji je u Strazburu), te o mnogim drugim detaljima, pisacu kasnije… uz knjigu za koju imam mnostvo materijala.
Danas je tacno 8 godina i 7 meseci kako nas je nas voljeni, prekrasni sin i brat Denis napustio zauvek. Dzelati Univerzitetskog klinickog centra Tuzla su ga, bez imalo griznje savesti (moralne, eticke, profesionalne, ljudske) poslali medju andjele u nebesko prostranstvo… cisto prostranstvo, za razliku od ovozemaljskog prljavog, lazljivog, gnusnog, NELJUDSKOG!
“Svejedno koja je vasa istina, glavno je: proneti je kroz zivot kao svetinju i ne izneveriti dusu svoju nikad.” (Ivo Andric)
“Strast za istinom je najbolji izraz zivotne snage u covjeku i narocit oblik njegovog postovanja samog sebe.” (Ivo Andric)
Da, ja postujem prvenstveno samu sebe, moja strast za istinom je moja zivotna snaga. Istina je jedna jedina i NEMA ALTERNATIVU!
Svoju dusu, a posebno Tvoju Dusu Sine, ne mogu i necu izneveriti nikada, ni po cenu zivota! Obecala sam, a obecanja ispunjavam, pogotovo Tebi mili moj.
Dragi, Nevenka, Meho i Igore, moje srce i dusa su i u ovim trenutcima, kao sto su bili i svih ovih godina, uz Vas. Znao sam uvijek da ste u pravu i da ce pravda morati pobijediti prije ili kasnije.
Saljem Vam pozdrave i podrsku, srcem i dusom!
Hvala Vam dragi MosHer, uvek ste mi bili draga i iskrena podrska!
Da, kada znamo da smo u pravu NISTA nas ne sme zaustaviti, koliko god tesko i dugotrajno bilo. Nasa obaveza je da budemo LJUDI.
Ja shvatam i znam da je ljudski gresiti, ali odbijati gresku priznati (zvanicno ne, a u cetiri oka ipak da) ne moze biti neljudskije!
Da je UKC Tuzla samo postupio po nasem zahtevu od 20.09.2005.godine gde smo trazili da sprovedu istragu i kazne krivce kako mi ne bi trazili pravdu na drugom mestu, mogli su izbeci sudjenje (i troskove)!
http://nevenkagaragic.blogger.ba/arhiva/2008/11/30/1934170
Sad cekam da vidim hoce li traziti reviziju na Vrhovnom sudu FBiH sto ce ima samo jos povecati troskove koje ipak placaju gradjani (sumnjam da ce ih naplatiti od svojih zaposlenika – doktora, no to je njihov problem. Neka nastave “glavom kroz zid”…
Moja borba jos nije zavrsena.
Ostaje mi jos krivicni predmet koji su tuzioci TK odbili istrazivati po sluzbenoj duznosti, pa ih VSTV-e ih i na kraju Ustavni sud se “oprao” da nije nadlezan. Nakon svih pravnih procedura pred domacim pravosudjem, predmet je nakon toliko godina zavrsio u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Docekacu valjda ziva i zdrava i tu presudu.
Ja sam naprosto sigurna da je on sada srecan na nekom lijepom mjestu i da mu je lijepo.
Ko god da pobjegne od ovozemaljske kazne od Bozijeg suda nece sigurno!
Bože mili, toliko bola i toliko ljubavi i vjere i nade u srcu je tvome, Majko hrabrosti!
Hvala kupidon, slazem se, kazna uvek stigne svakog zlocinca kad god…
Hvala utvazlatokrila, ne zelim nikome toliku bol, ona se ne moze recima iskazati. Ljubav, vera, nada, sve je to u coveku, naravno AKO je COVEK… nisu to svi ljudi nazalost.
Moj sin (zaista ne zato sto je MOJ – ja sam realna osoba) je zasluzio da se borim i moj zivot je vec gotovo 9 godina posvecen samo toj borbi za istinu i pravdu. Cak i da nisam dala obecanje, to je moja/nasa duznost.