Denisova poslednja cestitka…
Dopao mu se moj crtez misom u programu Paint te je dodao-dopisao tekst za nastupajucu 2005. godinu, nazalost njemu poslednju…
Ovu cestitku Denis je slao mejlom svojim prijateljima za Novu 2005. godinu…
Poslednji put…
I nikada vise…
23.07.2005. godine iznenada mu je pozlilo, imao je skolske simptome aneurizme…
25.07.2005. godine zauvek nas je napustio jer njegovi dzelati-diletanti “slavne” klinike u Tuzli nisu obracali paznju na njegove vapaje da ga gusi u prsima, da ne moze disati iako im je doktor u pratnji (komsija koji ga je s ocem doveo na UKC) rekao da se radi o teskom kardioloskom slucaju… NE, za 3 dana na prijemu Interne klinike UKC-a nisu mu uradili ni UZ srca, a kamoli sta drugo!
Od tada, evo vec i 14-u “novu” godinu, mi se borimo za ISTINU i PRAVDU za Denisa!
Nakon svih opstrukcija (lazi, ispravljanja dokumentacije i skrivanja dokaza), nakon zalbi na PRVU pa na DRUGU, pravosnaznu presudu, dobijamo i TRECU 04.12.2018.godine. Opet cekamo…
Hoce li se zaliti OPET? Kome vise, kako, zasto?
Sve je jasno… bilo i bice… ali neka, sacekacemo jos i taj januar 2019. godine.
Ja sam mirna, ZNALA sam i ZNAM da je ISTINA i PRAVDA na nasoj strani!
A predugo traje ta borba, predugo… valja istrajati i boriti se do kraja (pa i zivota).
Sine moj, mama Ti je OBECALA …
“Ako Tvoja Dusa
moju pjesmu slusa…
negdje iznad zvijezda
dok joj palim svijecu,
neka zna
da Te nikad
zaboravit necu…”
