Sine moj, kad jednog dana sapnem stihove koje i Ti volis… Mozda se opet sretnemo jer ovde me previse, previse bolis … Duso mamina, godine prolaze a Ti nedostajes svaki dan, svaki tren zivota…
Da se nikad ne zaboravi… dzelati u belom Interne klinike UKC-a Tuzla (KUCE MRAKA!) koje proklinjem vise od 20 godina i dalje cu, dok zivim – na danasnji dan pre 20 godina:
Secanje-i-saopstenje-UKC-a-veci format!
“I kada vas gadjaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koracajte, istrpite svaku nedacu i uspeh je neminovan. Onda cete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas ce velicati, govoreci da su oni zasluzni za vas uspeh. Oprostite i sazalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.” (Slavisa Pavlovic)
